ВАШАРИ – НЕКАДА И САДА - Радионица: Израда и украшавање предмета који су некада били обележја вашара.

Презентација се налази на линку:
http://www.slideshare.net/biljanavulovic7/ss-64997127

ПРИПРЕМА ЗА РАДИОНИЦУ
НАЗИВ РАДА	Манифестација: Културна манифестација у оквиру вашара у Книћу –Книћанско лето 2016. Тема: ВАШАРИ – НЕКАДА И САДА Радионица: Израда и украшавање предмета који су некада били обележја вашара.
КАТЕГОРИЈА	Ваннаставне активности - манифестације и пројекти у оквиру локалне заједнице.
АУТОР/АУТОРИ ПРИМЕРА ДОБРЕ ПРАКСЕ (Име и презиме; Школа; Место)	Аутор:  Биљана Вуловић, Основна школа „Свети Сава“ – Баре Реализатори: Биљана Вуловић, Основна школа „Свети Сава“ – Баре Зорица Јовановић, Основна школа „Вук Караџић“ – Кнић Ивана Пантовић, Основна школа „Вук Караџић“ – Кнић
ОПШТИ ЦИЉ	Упознавање са обележавањем светковина некада и упоређивање са обележавањем светковина сада. Очување традиционалних вредности наше културе.
СПЕЦИФИЧНИ ЗАДАЦИ	Радионици могу да присуствују и родитељи, па су у складу са тим наведени и задаци: Ø  Оспособљавање ученика и родитеља за преношење традиционалног духа на будуће генерације; Ø  Подстицање родитеља да народне обичаје пренесу својој деци; Ø  Унапређивање међуљудских односа и развијање позитивне климе у нашем крају и односу дете -родитељ; Ø  Развијање креативности и маште; Ø  Навикавање ученика на групни рад; Ø  Сарадња међу децом и родитељима; Ø  Користити основне изворе информација: слике, филм, информације од особа из непосредног окружења (занатлија – гост на часу, другова, … ) Ø  Самостално исказивати своје идеје, знања и искуства и размењивати их са другима; Ø  Показивати  своја интересовања у вези са ситуацијама у окружењу,постављати питања, тражити одговоре у различитим истраживачким активностима; Ø  Оспособљавање за учешће у јавном наступу (самостално или као члан групе )
КОРЕЛАЦИЈА СА САДРЖАЈИМА НАСТАВНИХ ПРЕДМЕТА	Радионица је у корелацији са садржајима наставних предмета: српски језик, ликовна култура, народна традиција.
ВРЕМЕНСКА АРТИКУЛАЦИЈА РАДИОНИЦЕ	Радионица траје око 2 сата.
ОБЛИЦИ   РАДА:	Фронтални, групни.
МЕТОДЕ РАДА:	Дијалошка, посматрања, разговора, практичних радова….
СРЕДСТВА И ПОМАГАЛА:	Припремљен материјал о вашарима некада, лап – топ, пројектор, флип ж чарт табла, лепак за тапете, маркери, бели папир или хамер, фломастери, темпере, салвете, лак за дрво,маказе, игле, силк, перлице, конац, дрвене варјаче и даске за сецкање, глина, сјајни лепак, четкице у неколико величина, мало већа четка за фарбање, хајдуци, ћерамида, брашно, уље, лимунтус, со, акрилна бела боја, женска и мушка народна ношња.
АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА	Слушају, гледају филм, попуњавају табеле, деле се по групама, цртају, украшавају, израђују накит,попуњавају листиће за самоевалуацију…
АКТИВНОСТИ УЧИТЕЉА	Даје упутства, усмерава, поставља питања, демонстрира….
АКТИВНОСТИ ОСТАЛИХ УЧЕСНИКА	Показују делове и демонстрирају израду народне ношње и накита….
ДОПРИНОС ВАШЕГ РАДА УНАПРЕЂИВАЊУ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА.	Наш, гружански,  крај је један од оних који лагано нестају и ова радионица је  допринос да се покаже лепота обичаја и не заборави традиција народа нашег краја на одавно опустелим огњиштима. Такође , ово је идеална прилика да се ученици гружанског краја , као и њихови родитељи, упознају између себе, друже на радионици и остану и даље у контакту. Радионица ће се реализовати ЕРР структуром . Е- евокација У овој фази врши се неколико важних когнитивних активности - учесници се активно присећају свега што знају о некој теми. Р - разумевање значења Фаза разумевања значења је фаза у којој учесник долази у контакт са новим информацијама или идејама. Тај контакт може да се оствари током читања текста, гледања филма, експериментисања или слушања нечијег говора. Р -рефлексија У овој фази учесници утврђују ново знање и активно реструктуирају своје схеме да би уклопили нове појмове.  У фази рефлексије учесници усвајају нова знања и у њој долази до трајног учења.
РЕЗУЛТАТ (напредак) који је постигнут
КОМЕНТАРИ (у зависности од категорије рада наведите коментаре ученика, учесника, локалне средине, или …)
ГЛАВНИ КОРАЦИ	·  Упознавање (представљање учесника) и добродошлица ·  Правила рада ·  Асоцијација ·  Истицање циља ·  Техника Грозд на реч Вашар ·  Табела ЗЖН ·  Гледамо филм о вашару некада ·  Разговор о филму ·  Гост радионице – Славица Божовић, једна од ретких жена која данас израђује народне ношње ·  Подела на групе ·  Давање задатака групама ·  Рад на задацима ·  Изложба и анализа ·  Довршимо ЗЖН табелу ·  Довршимо Грозд ·  Евалуација
ОПИС  САДРЖАЈА ПО КОРАЦИМА (АКТИВНОСТИМА)
1.Упознавање и добродошлица (10 минута) - ( Простор у коме се остварује радионица је уређен на следећи начин: столице за учеснике поређане су у круг, како бисмо једни друге током разговора гледали у очи. Реализатори радионице такође седе у кругу. Флип –чарт табла је део круга. Столови за групе налазе се са стране , како би, кад буду потребни лако били стављени на одговарајуће место. Лаптоп и пројектор су припремљени и стављени тако да сви учесници могу видети снимке кад то буде потребно. Гост радионице је у одговарајућем кутку поставио своје рукотворине.) Реализатори се са неколико реченица представљају учесницима и саопштавају мотиве због којих организују радионицу, потом се представљају учесници и казују због чега су пожелели да учествују. 2.Постављамо правила рада (5 минута) - Разговором сами постављамо правила за данашњу радионицу . Правила се записују и каче на видно место за све. Она нам требају јер регулишу начин рада , као и међусобне односе. Правила треба да буду јасна, једноставна за примену, конкретна и позитивно одређена. Важе и за учеснике и за реализаторе. Водимо учеснике у постављању правила и записујемо их. 3.Асоцијација (5 минута) – урађена је у ПП .Учесници решавају колоне и тако долазе до решења – ВАШАР. Асоцијација се налази на линку: http://www.slideshare.net/biljanavulovic7/asocijacija-vaar 4.Истицање циља радионице (1 минут) – ВАШАР -упознавање и подсећање какви су вашари били некада, а какви су сада. 5.Техника Грозд на реч Вашар (5 минута) - Техника Грозд подстиче размишљање пре дубље обраде теме, а може да послужи као начин понављања обрађене теме и као начин стварања нових веза или графичког приказа нових сазнања. 6.Табела ЗЖН (Знао сам, желим да сазнам, научио сам) – 10 минута На хамеру је нацртана табела. Током разговора кроз технику Грозд, у прву колону уписујемо све што знају о вашару. Написано треба да буде показатељ тренутног знања на тему радионице. Након тога, разговарамо шта би желели да знају о вашарима и уписујемо у другу колону, како бисмо им током радионице то и омогућили . Трећу колону попуњавамо на крају радионице. О вашару знам… О вашару желим да знам….. О вашару сам данас научио… 7.Гледамо филм о вашару некада – „Вашар“ (Слика – Миодраг Сукијасовић, монтажа – Олга Скригин, асистент режије – Ал Суботички, асистент камере – Ж. Фијатовић, звук – М. Тричковић) – 15 минута Филм се налази на линку : https://www.youtube.com/watch?v=bORypoNYbg4 8.Разговор о филму, могу се користити питања (10 минута):       Како се долазило на вашар?       Изглед скупа, где су се дотеравали за вашар?       Чиме су се жене и девојке украшавале?       Шта су девојке стављале у косу?       Због чега?       Да ли је било више људи него данас?       Колико је трајао вашар?       Чему су намењена прва два дана?       А трећи?       Како су се забављали момци и девојке?       Чиме су момци показивали снагу?       Шта су поклањали девојкама?       Вашар је служио за куповину и продају, разглашавање вести. Шта се све могло купити?А видети?       Чиме су се деца забављала?       Како су тада изгледали рингишпили, циркуси…?       Какве несташлуке су правила деца?       Фотографи       Храна – где се јело,пило, шта…..?       Вашарске вечери.       Завршетак вашара. 9.Гост – Славица Божовић (15 минута) На вашару (традиција која се губи) обавезно је коло у коме млади играју. Поред прилике да се „изђускају“ ово је прилика да се види колико је ко физички издржљив - спреман да игра (а самим тим и да ради). Ово се нарочито односи на девојке. Оно што на филму није приказано је да су људи доста облачили народне ношње. То им је било одело за излазак. Сваки крај Србије има сличну, али ипак по нечему посебну народну ношњу, па тако и наш. Наш гост на радионици је Славица Божовић, једна од ретких жена која данас израђује народне ношње. Она ће рећи делове мушке и женске народне ношње и укратко како их израђује, потом се могу постављати питања. 10.Подела на групе (5 минута)– Учесници се деле на групе извлачећи картице са натписима (на сваком столу се налази натпис групе):       1.Лицидерска срца (украсимо лицидерска срца)       2.Украси од перлица (низови, наруквице, минђуше, огрлице)       3.Варјаче (направимо лутке од варјача и обуцимо их као некада)       4.Даске за сецкање ( украсимо даске за сецкање декупаж техником)       5.Посуде од земље ( направимо од глине мале лонце, ћупове, тестије) 11. Давање задатака групама (5  минута)– Лицидерска срца ће украшавати срца од картона. Добиће шаблоне за сецкање , а могу и по свом избору – кућице, цветове….. Осим срца од картона могу украшавати срца направљена од теста. Тесто које је коришћено за срца сушено је на сунцу, иначе се прави да би се користило као пластелин. Рецепт за тесто: Састојци: две ипо чаше брашна, 2 чаше кључале воде, 1 кашика уља, 1 кашика соли, 2 лимунтуса, боја за колаче. Поступак: помешати брашно, лимунтус, со и уље и полако додавати воду. Месити варјачом или миксером због вреле воде. Када се тесто замеси поделити на мање лоптице (колико имате врста боје) и у сваку додавати боју и месити док се не уједначи. Девојке и жене су на вашарима куповале украсе за себе: шнале, прстење, огрлице, наруквице, тако ће друга група, вођена гостом Оливером Стојановић (бави се израдом накита), уз њену помоћ и објашњења израђивати накит. Варјаче и други производи од дрвета за домаћинство продавани су и продају се на вашарима. Трећа и четврта група радиће на њиховом украшавању. Постоји око 63 врсте декупаж технике ,али се међу школском децом раде најчешће две  најосновније-основна техника и шеби (шаби) техника.  Потребан матерјал- основа(варјаче,даске за сечење,украсне тиквице..),лепак за тапете,салвете по избору, акрилна бела боја ,тонери или темперне боје, лак у спреју за дрво ,четкице различите, комадићи сунђера. Шеби /шаби-поред горе наведеног материјала, шмиргла и свеће од белог воска (нећемо користити ову технику). Поступак-основа не треба да буде претходно лакирана(уколико се ради на старим предметима).       Припремити лепак – у млаку воду потопити и добро измешати прах лепка за тапете(довољнио је 2 пуне супене кашике за рад 15-так особа на радионици).       Обојити предмет белом акрилном бојом и осушити –брзо се суши  природно.       Одабрати мотив са салвете ,одвојити штампану страну  од остале две.       У складу са бојом мотива припремити боју – белу акрилну ,тонирати бојом из тонера или темперних боја.       Премазати предмет,осушити.       Након тога мотив са салвете исцепкан рукама(никако макзама да се виде ивице) лепком за тапете од средине мотива ка врховима и крајевима мазати четкицом намоченом у лепак. Када се осуши напрскати лаком у спреју за дрво. Пета група ће од глине правити посуде. За узор користиће фотографије и неколико већ готових посуда. 12.Рад на задацима (60 минута) – док учесници раде, обилазимо их, дајемо упутства, помажемо…. 13.Изложба и анализа (5 минута) – Коментарисање и анализа урађених радова. 14.Довршимо ЗЖН табелу (5 минута) – радимо трећу колону табеле, учесници саопштавају шта су ново научили, записујемо и проверавамо помоћу друге колоне да ли су сазнали све што су желели. 15.Довршимо Грозд (3 минута)– допуњавамо га новим појмовима 16.Евалуација (5 минута) – На папирима у облику лицидерских срца. Допало ми се…. Није ми се допало… Данас сам научио…. Пренећу другоме…..
ПРИЛОЗИ	Презентација у ПП       Филм : – „Вашар“ (Слика – Миодраг Сукијасовић, монтажа – Олга Скригин, асистент режије – Ал Суботички, асистент камере – Ж. Фијатовић, звук – М. Тричковић)       Фотографије преузете са интернета       Евалуациони листови Коришћена литература: Вашар у пограничју источне и југоисточне Србије, Драгољуб Б. Ђорђевић, Драган Тодоровић, Дејан Крстић, Прометеј, Нови Сад Универзитет у Нишу – Машински факултет

ВАШАР

Вашар вид је традиционалног народног,годишњег окупљања на унапред прописаном месту и времену (обично о неком свецу) на коме људи тргују, сусрећу се и забављају. Основна сврха вашара била је да сељаци купе неопходне ствари у време док нису постојале продавнице у данашњем смислу. Обично се дешава у доба неког црквеног празника (Црвено слово) када није дозвољено радити и најчешће се дешава на неком равном терену – често

у порти оближње цркве или манастира, чиме се целом догађању даје одређена доза озбиљности и друштвене прихваћености.

Сама реч вашар долази из мађарског језика. Означава и сâм догађај и место где се одвија. Раније се често користила и реч из грчког језика са истим значењем – панађур. Словенска реч сајам употребљавала се равноправно са ове две стране речи, али се, временом, сајам више везује за „трговински“ облик вашара. Још једна словенска реч која се користи и за вашар је сабор.

Сачувани су писани извори из којих се види да су српски средњевековни владари (велики жупан Немања, цар Душан, цар Лазар, деспоти Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић) давали дозволе за одржавање панађура појединим манастирима и варошима. У турско доба панађури нису изгубили него су добили на значају јер су постали кључни елемент унутрашње трговине. Као и многе друге затечене институције на Балкану, Турци су усвојили и ову институцију и

прилагодили је потребама своје економске политике.

Вашар је толико важан догађај да су сви већи вашари у Србији евидентирани чак и у црквеном календару. Учесници заједнице – села – варошице где се дешава вашар се тог дана свечано облаче. И расположење jе свечано.

Распоред вашара по градовима и већим местима у Србији некад је свима био познат. На чувене вашаре долази се и издалека. Највећи број вашара одржава се у лето или у рану јесен.

Неки од већих вашара су:

Шабац – 21. септембар, Мала Госпојина (Рођење Пресвете Богородице)

Ваљево, Кнић – 2. август, Илиндан (Свети Илија)

Кнић – 19. Август - Преображење

Крушевац – 7. април, Благовести; 2. август, Илиндан; 21. септембар, Мала Госпојина

Краљево – 12. јул, Петровдан (Свети апостоли Петар и Павле)

Јагодина – 9.август, Свети Пантелејмон

Смедерево – 4. јул

Ниш – 27. Септембар

Иако вашар није специјалитет српског народа, вашаре у другом облику имају и други народи, ипак српски вашар има и одређене друштвене функције:

·         На вашару треба бити „виђен“.

·         На вашару се гледа како се ко са киме „питао“ (поздравио и распитивао за фамилију и сл). На тај начин се одређује статус појединца у заједници.

·         На вашару се пласирају информације (нпр. „продао бих онај забран, тамо горе поред потока...“) и прикупљају информације („чујем да си ове године запатио јато ћурака...“).

·         Девојке за удају, се облаче и стављају (пожељно) златан накит и дукате око врата и шетају по вашару уз обавезну пратњу старије рођаке.

·         Вашар је прилика да млади брачни парови, по први пут, свима покажу своје дете.

·         Вашар је прилика да се млади сретну, упознају, „очијукају“.

·         Старији су ту да се распитају о оној другој породици, какви су, колико имају...

·         На вашару (традиција која се губи) обавезно је коло у коме млади играју. Поред прилике да се „изђускају“ ово је прилика да се види колико је ко физички издржљив - спреман да игра (а самим тим и да ради). Ово се нарочито односи на девојке.

·         Сврха „показивања“ је да се види да појединац нема неке „скривене мане“ и да је прихватљив за заједницу по неписаним законима заједнице.

·         Рингишпили су чести на великим вашарима и исто имају функцију показивања.

Поред тога вашар служи и за:

·         Куповину и продају стоке и других пољопривредних производа.

·         Да се у кафани или импровизованој кафани под шатром мештани „проведу“. То је прилика за неке, да потроше паре које су тог дана зарадили продајући нпр стоку.

·          Јагњад и прасад се тога дана окрећу на ражњу, у земљаним лонцима се кува „Свадбарски купус“.

·         Ту су и трговци разних фела, а народна одела, лицидарска срца, бичеви за коње, игле и друге потрепштине се тога дана купују.

·         То је прилика да деца добију неку играчку или куповни слаткиш.

Некада су вашари трајали по три дана. Прва два дана куповала се и продавала крупна и ситна стока. Трећи дан је био намењен младима, који су склапали нова познанаства, заљубљивали се , а проводаџије су имале пуне руке посла уговарајући прошевине и свадбе.

Данас је то друга прича.  Вашари више нису као некада. До подне и разлаз. Због свеукупне ситуације и сиромаштва које притиска народ, на данашњим вашарима мало је свега, једино је гардеробе пуно.

Вашар је чест мотив у уметности, а нарочито у књижевности, у чијим се појединим родовима појављује и у насловима дела – у песмама или поемама или њиховим збиркама, романима, краткој прози, драмама, хумору, сатири, пародији, изрекама, афоризмима,пословицама, а могло би се рећи да је обрађен у целокупној народној и ауторској књижевности.

Тешко да се може лепше описати вашарски амбијент (светина,гунгула, врева, бука, свирка, понуда, продаја, забава, деца, младеж) него што је то учинио Добрица Ерић (1977) у својој хумористичкој дечјој поеми „Вашар у Тополи“.