КЊИЖЕВНЕ ВЕЧЕРИ ЗА НАДУ - Баранда, 19.11.2016.

МОЈ ЗАВЕТ

За господара ћу узети срећу јер ће ми срећа

донети утеху и спас од несреће.

За пријатеља ћу узети време да би ме подсећало

на неиспуњене снове и на пропуштене идеје.

А када ме тига пронађе, узећу наду у руке и са 

њом раскрчити свој мали пут међу звездама.

Са вером ћу руку под руку сваког дана ићи

редовно кроз стварност у шетњу,

јер љубав не желим никада још од рођења да

испустим из вида и загрљаја....

и желим још нешто рећи,

да ћу сваког дана од данас свој дах поклањати

својим најмилијима јер ми живота без њих

нема на овом смртном свету!

Нада Кљајић

Нада Кљајић, рођена 1969, живи и ради у Баранди као учитељ у основној школи. Бави се писањем и сликарством.
До сада је објавила:

Башта - машта, збирка песама за децу,
Игре, збирка прича за одрасле,,
Лутка, роман за децу и одрасле
Венчаница, мали роман душе за одрасле,
Месечев камен, роман за децу,
Док ме има, песме за одрасле, и
Писма Андрији, роман за децу за који је добила награду дечје критике Доситејево перо 2014. године у Београду.Добитник је Награде Удружења војвођанских учитеља за дугогодишњи књижевни рад 2014. године.
 Бави се сликарством и до сада је учествовала је на бројним колективним и самосталним ликовним изложбама у земљи иностранству.
Неке од слика су изложене у сали породице Кљајић.

Организатор је КЊИЖЕВНИХ ВЕЧЕРИ ЗА НАДУ.
Међутим, књижевне вечери не посвећује себи, иако се зове Нада, већ нади у бољу и лепшу будућност, онима који су другари са љубављу, вером и надом.

Неки од гостију на књижевној вечери:

Радомир Влаховић из Новог Милошева, власник првог ПРИВАТНОГ БАНАТСКОГ ЦЕНТРА. Светионик и бастион усред равног Баната у одбрани од пропасти уметничке речи и књижевности уопште. Организатор и идејни творац многих оригиналних културних дешавања и дружења.
Објавио је преко 30 књижевних дела, срцем и душом негује топлу банатску реч и чува традицију од заборава. На књижевној вечери своје стихове је говорио Радомиров син.

Сава Лазин, председник Удружења параплегичара и квадриплегичара - Опово, пријатељ породице Кљајић , довео је другове из удружења који ће казивати своје песме.

Да вече буде још лепше потрудили су се Дамир, Александра, Аца и Тијана из плесне групе Беоденс. Играли су Румбу, Ча-ча-ча, Енглески валцер.....

Нада се пријатељима који су се одазвали позиву и дошли да уживају у песничкој речи и дивном плесу одужила захвалницама у поклон књигама. Хвала Надо!

СУЗО...

Подивљај и побесни.

сузо!

Бедо моја!

Издајицо, влажна и отровна!

И да сам ти све дала

и пружила ,

бежала би исто,

као да сам ти све отела!

О, дивљај и бесни,

сузо

моја неверна!

Ма колико те крила и стискала,

опет ћеш ићи низ образе....

И рећи

да боли, колико те газе!

а нису!

Није истина!

Само си ти, о, једина,

пошла на пут тврдоглава....

И хиташ!

Проклета била!

Да вапајем вриснеш од боли,

од муке која те стеже.....

Кажеш:

"Тешко је онима што остају,

а лако онима што беже"!

Па, где се сада крију?

Те речи, смеле, охоле...

сада кад цвилиш да боле

све друге речи и дела?

Где се сад у том бесу,
јуначка петља скрила?
Као да никада
храбра
и
чврста
ниси била?

О, бесни и дивљај,
сузо....
И.....
немој се више крити!
Доста си храбра била,
да сад таква не смеш бити
од муке
бесна и дивља!

Нада Кљајић

ЛАЖИ

Рекли су ми да рај не постоји,

да је овај свет све што имам,

да терет сваки може бити већи,

да не сањам о још већој срећи.

Рекли су ми да бол нема наду,

да мука може бити сваког дана већа и

да под њом ја морам да повијем леђа.

Рекли су ми и да нема спаса,

да су сами сви на овоме свету,

да је живот тек искра без ватре,

да истрпим кад ме туга сатре.

А ја нећу, нећу да ме лажу,

нећу лажи ни страхове њине.

Ја сам Нада и у Нади живим,

мени сваки дан без туге сине.

Нада Кљајић

Дођи Надо, да те пригрлим :) .

ДОК МЕ ИМА....

Док ме има , волећу реке, поља и широко небо.

Док ме има, цветаћу у сваком пупољку и цвету.

Док ме има , зеленећу се пољима и шумама.

Док ме има, трчаћу планинама и горама.

Док ме има.....

Док ме има.........

Нада Кљајић

ХВАЛА НАДО !