СЕОСКА ШКОЛИЦА: Упознајмо свој завичај

петак, 17. јануар 2020.

Упознајмо свој завичај - једносменски рад

Крагујевац - српска престоница

"И данас кад дође до посљедњег боја,

Неозарен старог ореола сјајем,

Ја ћу дати живот, отаџбино моја,

Знајући што дајем и зашто га дајем!"

Милан Ракић, 1876. – 1938., српски пјесник

Кућа кнеза Милоша Обреновића у селу Горња Црнућа здање је испред којег је он након Таковског сабора окупљенима изговорио оне најбесмртније речи:

„Ево мене, ето вас — рат Турцима!“

Подигнута далеке 1814. године Кућа кнеза Милоша представља први српски нововековни двор, а малена Црнућа смештена на јужним падинама Рудника представља прву, додуше незваничну, престоницу модерне Србије.
Типична брвнара „осаћанка“ изграђена од камена и храстовог дрвета са високим и стрмим кровом покривеним шиндром, састоји се од три просторије. Изнад подрума налази се соба са огњиштем, а из ње се иде у просторију за спавање. У њој је сачувана скромна зидана пећ за ложење. Поред два улаза, кућу карактерише дрвени димњак – „капић“ и невелики доксат.

И селимо се у Крагујевац.....

Двадесете и тридесете године 19. века представљају прекретницу у развоју Крагујевца. Захваљујући статусу престонице град врло брзо доживљава снажан политички, културни и привредни напредак. Најзаслужнији за развој и изградњу Крагујевца свакако је кнез Милош Обреновић, који је у периоду после Другог српског устанка започео изградњу значајних објеката за породичне и државне потребе. За релативно кратко време изграђени су: Кнежев конак, Конак кнегиње Љубице, Амиџин конак и низ пратећих објеката. Сви конаци са пратећим објектима чинили су Кнежев двор. Истовремено, кнез Милош је на десној обали Лепенице, у близини Двора подигао цркву (1818.).
По угледу на турске обичаје, кнез Милош је убрзо по завршетку конака за себе (1818), започео изградњу још једног конака који је био намењен Љубици и деци. Ако је Кнежев конак представљао државу са владаром и државном управом, Конак кнегиње Љубице је представљао породицу.

Амиџин конак је једини до данас сачуван објекат из дворског комплекса кнеза Милоша. Име је добио по Сими Милосављевићу-Паштрмцу, званом Амиџа, устаничком барјактару и управнику Кнежевог двора. Конак је подигао кнез Милош у периоду између 1819. и 1824. године, а служио је за становање Симе Милосављевића и људи који су били у сталној Милошевој служби, као и за боравак нахијских кнежева када би послом долазили у Крагујевац.

Зидање Старе цркве у Крагујевцу било је један од најзначајнијих грађевинских подухвата првих година владавине кнеза Милоша Обреновића. Историјски значај Старе цркве огледао се у чињеници да је црквена порта била место где је започет скупштински живот и тек ослобођеној Србији.

У порти Старе цркве, 1859. године, крај места где су одржавана прва скупштинска заседања подигнута је зграда Старе скупштине. У њој су одржавана скупштинска заседања и донете одлуке од пресудног значаја за државу и српски народ-објављен је рат Турској 1876. године и прочитане одлуке Берлинског конгреса о успостављању независности Србије. То је приземна грађевина правоугаоне основе, са зидовима од опеке, без декоративних украса.

Прва обележја нове државе изгледала су овако (грб и застава).

Сретењски устав

Једина црква која мири Обреновиће и Карађорђевиће

Конак кнеза Михаила

На захтев кнеза Михаила Обреновића око 1860. године у оквиру дворског комплекса кнеза Милоша подигнута је нова зграда.

У оријенталном комплексу, Конак кнеза Михаила је представљао једну од првих европских грађевина, рађених по аустријском узору. Конак има високо приземље, спрат и таван и правоугаоне је основе. Утицај европске архитектуре назначен је симетријом и сведеном класицистичком орнаментиком.