КВАЛИТЕТНО ОБРАЗОВАЊЕ ЗА СВЕ УЧЕНИКЕ ИЛИ ТАКМИЧЕЊА

КОЛИКО СЕ ТАКМИЧЕЊА УКЛАПАЈУ У КВАЛИТЕТНО ОБРАЗОВАЊЕ ЗА СВУ ДЕЦУ, КОЛИКО СУ ПОДСТИЦАЈНА?

ДА ЛИ СВАКИ УЧЕНИК ИМА ЈЕДНАКЕ ШАНСЕ ДА ПОБЕДИ, УЖИВА У АКТИВНОСТИ, А НЕ У РЕЗУЛТАТУ  (победи или поразу), ПОСМАТРА НАПРЕДОВАЊЕ ТАКМАЦА, ПОРЕДИ МОГУЋНОСТИ, ВЕШТИНЕ ИЛИ ЗНАЊЕ ИЗМЕЂУ СЕБЕ И ДРУГИХ УЧЕНИКА?

ДА ЛИ УЧЕНИЦИ МОГУ ПРИХВАТИТИ КАКО ПОБЕДУ, ТАКО И ПОРАЗ?

Има ли важнијих ствари од разних конкурса, од добијања признања и награда?

Да ли су победе на такмичењима најважнији показатељ педагошког рада?

Има ли оних који у својим учионицама, склоњени од ока јавности, граде бољи свет градећи личност својих ученика?

Има...

Настава која одговара на потребе ученика подразумева модификације у погледу начина на који се ученицима нуде важне идеје или вештине, начина на које ученици осмишљавају и изражавају идеје или вештине, као и у погледу окружења за учење које треба да подржи успешно напредовање све деце.

Неке од смерница за планирање квалитетног образовања за сву децу:

•       Разлике међу ученицима се разматрају као основа за планирање рада
•       Присутан је фокус на различите облике интелигенције
•       Разумевање изврсности које узима у обзир индивидуални развој у односу на полазну тачку
•       Ученицима се у учењу нуди могућност избора у складу са њиховим интересовањима
•       Мноштво могућих профила учења се узима у обзир
•       Користе се разноврсне наставне методе
•       Предзнања, интересовања ученика и њихов профил усмеравају наставу
•       Често се користе задаци са више могућих решења
•       Време се користи флексибилно и у складу са потребама ученика
•       У настави се користе разноврсни материјали
•       Очекује се разматрање идеја и догађаја из више перспектива
•       Наставник помаже ученицима да изграде самопоуздање
•       Ученици помажу другим ученицима и наставнику у решавању проблема
•       Ученици раде са наставником на постављању циљева учења.....

Једноставније речено, полазну тачку планирања чине следећа питања:

•       За кога припремам наставу?
•       Како да осмислим наставу у складу са оним што знам о мојим ученицима?
•       Како да помогнем појединим ученицима да пронађу себе у ономе што уче?
•       Како да обезбедим да сваки ученик оствари добит од наставе у складу са сопственим потребама?

Важно је да пронађемо начине који ће нам помоћи да имамо јаснију свест о својим ученицима и да развијамо различите облике наставе и учења који ће нашим ученицима помоћи да остваре своје потенцијале.

И тако...

У мору конкурса, стиже још један, најоригиналнији до сада „ Воли своје, поштуј туђе“.

И како тим малим људима објаснити ,да ако желе да учествују у такмичењу, треба да науче гомилу сувопарних и бескорисних бројки – број становника по годинама, географска дужина, ширина, БЛАЗОН ( шта год то значило) Малог, Средњег и Великог грба, да су културна дешавања Сабори воћара, Пасуљијаде, Гулашијаде ........ да Свети Илија није Вашар у Книћу већ Книћанско лето, да децембар није децембар  већ деценбар, да рибе највише има у зони јаког антропогеног утицаја...

Надам се да ће аутор Приручника за такмичење (чињенице скинуте са интернета)  бити бар мало креативнији приликом састављања питања и организације квиза, да се не догоди као на слици изнад, мада ми је ово све некако познато....а опет тотално другачије.......

Неко би могао рећи као Тесла „Не жалим што су покрали моје идеје, већ што нису имали своје“

ПРИРУЧНИК ЗА УЧЕНИКЕ ОД ПРВОГ ДО ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА

Територији општине Кнић припадају 36 села. Према попису из 2011. године живи 14.237 становника. Природни прираштај је износи -13,4‰, а број запослених у општини износи 1475 људи . У општини се налази 16 основних и 1 средња школа.

У састав општине Кнић улазе следећа насеља: Бајчетина, Балосаве, Баре, Бечевица, Борач, Брестовац, Брњица, Бумбарево Брдо, Врбета, Вучковица, Гружа, Грабовац, Гривац, Губеревац, Гунцати, Драгушица, Дубрава, Жуње, Забојница, Кикојевац, Кнежевац, Кнић, Коњуша, Кусовац, Лесковац, Липница, Љубић, Љуљаци, Опланићи, Пајсијевић, Претоке, Радмиловић, Рашковић, Суморовац, Топоница и Честин.

Oпштинa Кнић налази се на 43° 55′ 43″ географске ширине и -20° 42′ 54″ географске дужине. Припада Шумадијском округу, окружена oпштинама Крагујевац, Краљево, Чачак и Горњи Милановац. Заузима површину од 413 км2 са 36 насељених места у којима живи 14.237 становника (попис 2011. год)

Општина Кнић се налази у средишту географске и етничке области која се назива Гружа. Посматрана у географском смислу, за Гружу се сматра област која се простире у сливу реке Груже. Гружанска област је издужена котлина у дужини око 77 километара, која се простире од изворишта реке Груже у Сврачковцима под Рудником, у правцу северозапад-југоисток, до ушћа у Западну Мораву код Чукојевца. Приближна површина слива реке Гуже износи око 622 km2. Гружанска котлина је нагнута према југу, оивичена је планинским масивима са запада, севера и истока, а на југу је отворена према западноморавској долини. Гружанска котлина је са севера оивичена планином Рудником, са истока Гледићким планинама и са запада планинама Котленик и Јешевац.

Сам географски положај општине обезбеђује веома добру саобраћајну повезаност са околином. Саобраћај се углавном одвија преко државних путних праваца Крагујевац – Чачак, Крагујевац – Краљево, Кнић – Баре, Крагујевац-Горњи Милановац, преко којих се обезбеђују излазак на ауто-пут Београд-Ниш и Ибарску магистралу. Повезаност општинског центра Кнића чија се седишта налазе на двадесетом километру магистралног пута Крагујевац-Чачак, са насељеним местима на подручју општине обезбеђују се локалним путевима у дужини од 92 км, од чега је 66 км асфалтирано.

Кнић је од већих градова у свом окружењу удаљен: од Крагујевца 20 км, Чачка 41км, Краљева 43 км, Горњег Милановца 33 км, а од Београда 140 км. Преко територије Кнића пролази значајан међународни железнички коридор Крагујевац-Краљево, као и два магистрална пута који општину повезују са Ибарском магистралом, Чачком и Г. Милановцем.

Рељеф Кнића карактеришу изражене висинске разлике између појединих предела. Плодне површине око реке Груже и њених притока имају просечну надморску висину од 270 метара, а узвишења према Руднику, Гледићким планинама, Котленику и другим планинама пењу се на око 500 метара надморске висине.

Овај део јужне Шумадије богат је шумом, водом и плодном земљом. Овакав рељеф и плодна земља око реке Груже веома је погодна за ратарске и повртарске културе, а читаво подручје за воћарство и сточарство.

Климатске прилике овог подручја карактеришу умерено хладне зиме и умерено топла лета, што су основна обележја умерено континенталне климе.

Општина Кнић се простире између 440° северне географске ширине и 210° источне географске дужине, на 413км². Обухвата 36 села и ограничена је општинама: Крагујевац на североистоку, Горњи Милановац на северозападу, Чачак на западу и Краљево на југу. Географски посматрано, општина Кнић има средишњи положај у јужном делу Шумадије , на прелазу од високих шумадијских планина, долином реке Груже, према западноморавској равници. Основна путна мрежа општине укључена је у мрежу путева региона Шумадије и Поморавља. Јужни део општине је боље саобраћајно повезан од северног – преко магистралних путева и железничке пруге, повезан је са индустријским центрима: Чачком, Крагујевцем и Краљевом. Северни део општине, је регионалном путном мрежом преко Крагујевца и Горњег Милановца укључен у шире саобраћајне системе земље. Најважнији природни потенцијал општине Кнић је пољопривредно земљиште које обухвата 2/ 3 територије општине и простире се на 27.127 хектара од чега 99,8% припада индивидуалном сектору, тако да пољопривреда има врло значајну улогу у свеукупном развоју привреде. Пољопривреда је водећа грана како по обиму производње тако и по запослености активног (61,6% становништва се бави пољопривредном производњом).

Гружа се налази у југозападном  делу Шумадије (висока Шумадија). Истовремено, њен крајњи   јужни део припада Западном Поморављу. Положај  Груже на контакту Шумадије и Западног Поморавља, у великој мери је условио   њене климатске одлике. Гружа припада зони умерено-континенталне климе. Гружу одликују   осетне микроклиматске разлике, условљене морфологијом   терена и висинском разликом најнижег и највишег дела проучаване територије. У котлини преовлађује континентални климат. Умерено континентални климат влада у ободном планинском појасу, изнад 600 м.н.в. Климатска   обележја Груже у великој мери одређују обим, структуру и квалитет биљне производње.

Блазон (дефиниција) Малог грба гласи:

Штит издељен крстом диаметрираним црвено и златно. Прво поље, у сребру црвени стуб са уписаним сребрним крстом с краја на крај између два црвена љиљана (грб Хребељановића). Друго и треће поље, у црвеном сребрна кула о чије је приземље ослоњена црна потковица. Четврто поље, у сребру зелени житни сноп између два црвена оцила.

Мали грб општине Кнић користи се: 

– на предметима који се дају у репрезентативне сврхе: визит картама представника органа општине, ковертама, позивницама, значкама, привесцима и сл.,

– на службеним возилима органа општине,

– на службеним оделима запослених у Општинској управи општине Кнић уколико је посебним актом прописано да носе службена одела, и сл.

Мали грб надвишен златном бедемском круном без видљивих мерлона. Испод лента са ћириличним именом општине.

Блазон Великог грба гласи:

Штит са мотивом Малог грба, надвишен златном бедемском круном без мерлона, над круном црква манастира Каменац, обасјана зрацима. Са стране чувари грба, десно војвода Тома Вучић Перишић држи копље са заставом Србије, лево војвода Стеван Петровић Книћанин држи копље са заставом Титулара. На постаменту стилизација Борачког Крша, испод приказ реке Груже. Испод свега лента са именом општине.

 Велики грб општине Кнић употребљава се на: 

– згради седишта општине и у службеним просторијама општине

– повељама, плакетама и другим јавним признањима које додељује општина,

– службеном гласнику општине Кнић и другим публикацијама које издају органи општине

– на званичној интернет презентацији општине, меморандуму и др.

– приликом организовања прослава, свечаности, међународних сусрета, такмичења, и других јавних манифестација од значаја за општину.

 Велики грб општине Кнић могу користити и званични представници и делегације општине када учествују на манифестацијама које се одржавају у земљи и иностранству, а може се користити на зградама предузећа и установа чији је оснивач општина, као и на таблама на прилазним путевима на граници територије општине Кнић.

На територији општине Кнић имамо три основне и једну средњу школе. Од осноних имамо  у Топоници и зове се ОШ „Свети Сава“. Има истурена одељења и селима Борач,Коњуша, Баре, Забојница и Брњица. Следећа се налази у Книћу,  ОШ „Вук Караџић“. Има истурена одељење у Драгушици и Вучковици, Бумбаревом  Брду, Гунцатима, Пољцима,  Претокама. Затим, ОШ „Рада Шубакић “  у Гружи са истуреним одљењима  у Губеревцу и Пајсијевићу. Средња школа у Книћу основана још 1960.године, својим ученицима пружа прилику да бирају више смерова. Ученици који се одлуче да упишу ову средњу школу, бирају смер из три подручија рада : 1) економија, право и администрација, 2) трговина, угоститељство и туризам, 3) машинство и обрада метала.

ОШ „Свети Сава“ Топоница ОШ  „Рада Шубакић“  Гружа

ОШ „Вук Караџић“ Кнић Средња школа у Книћу

Два средњовековна града красе историју наше општине. Један је средњовековни град Борач и други средњовековни град Честин. Оба града су била активна током средњовековне историје наше државе. Били су важна стратешка места и места боравка свих наших владара из тог периода. Поред ова два историјска споменика, имамо и манастир Каменац и цркву у Борчу који су такође сведоци прошлих времена. Поред ове две светиње имамо још цркве и у селима Гривац, Бумбарево Брдо, Жуње, Закута, Кнић, Вучковица, Пајсијевић.

Манифестације и културни догађаји

Фебруар -  Саветовање воћара у Книћу 

Април -  Цвети у Барама

Мај 

Сабор воћара у Балосавама

Гружанско пролеће у Книћу

 Дефиле матураната у Книћу 

Фото сафари у Борчу 

Јул   Петровдански песнички сусрети у Борчу  Фијакеријада у Гружи  Гулашијада у Честину  Пасуљијада у Лесковцу  Топоничко посело у Топоници 

 Август - Книћанско лето у Книћу 

Септембар

   Балосавки котлић у Балосавама  Добричино праскозорије у Коњуши  Ликовна колонија у Драгушици и Жуњама  Дани Стевана Книћанина у Книћу 

Октобар - Разиграна Гружа у Гружи

Деценбар - Новогодишње дечије свечаности  у Топоници, Гружи и Книћу 

Изградњом бране (1979—1981), преграђена је једна од од најдужих и водом најбогатијих река Шумадије - Гружа. Након изградње бетонско-лучне бране код места Пајсијевићи у општини Кнић, формирана је вишенаменска акумулација Гружа је чије је пуњење окончано 1983. године. Примарна намена акумулације је водоснабдевање Крагујевца, Краљева и околних села), данас се водом са ове акумулације снабдева више од 300.000 грађана. Формирање акумулације је захтевало изградњу нове инфраструктуре, па је за потребе одржавања несметаног саобраћаја изграђен мост на магистралном правцу М-23 (Крагујевац - Чачак).

Гружанско језеро има запремину од 64,5 милиона m³. Обим језера је око 42 km, а ширина је од 300 до 2.800 m. Дужине је око 10 km, површине око 900 ha. Потапањем је формирано више ртова и увала чиме је створена добро разуђена обала. Обала је релативно ниска, приступачна је и обрасла ливадама, шумарцима и ниским листопадним жбуњем

Језеро нема велики број притока, једина притока са сталним током је река Гружа. Поред реке Груже, мање притоке су: Борачка река, потоци Ћуревац и Пањевац који током жарких летњих месеци пресушују. 

Управо због таквог водног биланса, као и велике потрошње у комбинацији са приливом отпадних вода  из 22 околна насеља, процес еутрофикације је убрзан. Лед ретко прекрива језеро у потпуности, осим током изузетно јаких зима када може потрајати и до месец дана.

Од рибе у гружанском језеру живе шаран, штука, сом, бабушка, беовица, бандар, језерска пастрмка, деверика, смуђ итд. Захваљујући својој близини Книћу и Крагујевцу, као и својој пространости, на Гружанском језеру су честа такмичања риболоваца.

Језеро има веома важну улогу током сеобе страних и завичајних популација птица. Језеро је уједно и зимовалиште за неке врсте патака и гусака, јер се налази на претпостављеном моравско-вардарском миграторном путу. Забележено је 78 врста птица, од којих је за 25 утврђено да се гнезеде на подручју језера. Највећи број врста је забележен у зони јаког антропогеног утицаја.