Променљиве и непроменљиве речи, Невена Ђокић - 10 година

Алетов и Ненсијев Правописни пано

ИЛЕВА МАЈКА - Глигор Поповски, текст драматизовали ученици и учитељица Биља

Лица: приповедач, учитељица, Иле,  8 ученика.

(Сцена је сређена као учионица. Неколико ученика седи на својим местима, али између себе разговарају. У последњој клупи седи дечак, загледан у своју књигу и задубљен у своје мисли.)

Приповедач: У целом разреду он је био најчудније, најмирније и најтајанственије дете. Нико није био сигуран да ли је тужан, да ли је плашљив или је недружељубив. Није разговарао са својим друговима, осим када је требало да нешто потражи, а ретко је и тражио, и глас му се могао чути само када је био приморан да говори.

Седео је у последњој клупи , и изгледа да је био задовољан тим местом, јер је тамо, у углу, могао да буде сам. Док су друга деца викала,прескакала клупе, гађала се кредом и сунђером, он је седео усамљен у углу, одсутан, у мислима далеко од онога што се дешавало око њега.

А о чему је размишљао? Шта се скривало иза тог равнодушног, помало скривеног погледа?

То нико није знао. Ни учитељица. Настојала је она у почетку да разговара са њим, да сазна зашто је тако повучен, али није могла много да открије.

Учитељица: Да те не грде код куће Иле?

Иле: Не.

Учитељица: Имаш ли нешто да ми кажеш?

Иле: Не.

Учитељица: Желиш ли да ти нешто помогнем?

Иле:Не.

Приповедач: И увек тако . Иле је одговарао са да и не.

На часовима је био уредан, увек присутан, и стално са оним уморним , помало тужним изразом на лицу. Слушао је предавања,писао је, али никад није дизао руку да нешто пита или да одговара. И сви су мислили: ништа га не занима, ништа не зна.

Учитељица: Децо , данас мало обнављамо о прошлости. Пре него што задам задатак поставићу вам неколико питања. На основу чега сазнајемо о прошлости'?

(Сва деца дижу руке и галаме у жељи да одговоре.)

Aлександра: О прошлости сазнајемо помоћу старих ствари, писама ,књига, музеја, прича старијих….

Учитељица: Како о прошлости сазнајемо на основу старих ствари?

Лазар: Сазнајемо које су се старе ствари користиле, за шта су се користиле, како су изгледале, од ког материјала су направљене.

Учитељица: ( у руци држи изаткану торбу ) Да ли неко зна да ми каже нешто о предмету који држим у руци?

Урошевић: У руци држите изаткану торбу. Ткале су је наше баке. Користила се за ношење ствари, а и када се позивају гости на свадбу. Деца некада нису имала ранчеве па су ткане, мале торбице носили у школу.

Учитељица: Браво Милоше. Ко зна да ми каже како се зове справа која се користила за ткање оваквих , торби , ћилима, шареница…?

Невена Гавриловић: Справа која се користила за ткање зове се разбој, направљена је од дрвета.

Учитељица: Одлично децо, ( из торбе вади заструг), а знате ли како се зове предмет који држим у руци?

Петар: Предмет који држите у руци зове се заструг. Направљен је од дрвета. Користили су га за ношење хране – деца у школу или када чувају стоку, одрасли када крену у њиву или на неки даљи пут.

Учитељица: Шта можемо сазнати на основу старе одеће?

Тинка: Посматрајући стару одећу и фотографије можемо сазнати какви модели су ношени, који материјали су коришћени.

Учитељица: На интернету смо посматрали како су се облачили људи у доба Немањића. Да ли постоји нека разлика у одевању властеле и обичних људи, сељака?

Милица Ђокић: Разлика у одевању постоји. Властела је носила одећу од најквалитетнијих материјала у то време. Одећа је била украшена драгим камењем. Накит је ручно рађен од најскупоценијих драгуља, злата и сребра. Посебну лепоту свему давали су каишеви .

Обичан народ није имао такво одело. Носили су грубо одело које су ткали од лана, конопље…

Учитељица: Иле, где можемо видети ствари које су људи некада носили, осим на интернету?

Иле: У музеју.

Учитељица: Да ли си некада био у музеју?

Иле: Не.

Учитељица: Не желиш да идеш у музеј?

Иле: Не могу.

Учитељица: Зашто?

Иле: Немам новац.

Учитељица: Добро Иле ,( милује га по коси) шта се све из прошлости може видети у музеју:

Иле: Оружје, посуђе, књиге…

Приповедач: Али, зачудо, кад га је учитељица нешто питала, одговарао је истина ,штуро,кратко и најупрошћеније, али увек тачно.

Учитељица: Децо , сада, када смо обновили о прошлости поделићу вам задатке. Радите полако и пажљиво. Волела бих да радови буду што маштовитији.

Поделићемо се у парове и заиграти игру времеплова.

 Први пар има следећи задатак- Покушајте да замислите и опишете време у коме је Растко Немањић живео.

Други пар –Чиме су се бавили племићи, а чиме сељаци?

Трећи пар- Шта су радиле жене на селу, а шта на двору?

Четврти пар – Шта су и на који начин деца учила?

Иле, да ли ти треба нешто, нека помоћ, књига, рачунар…???

Иле: Не.

Приповедач: На остала питања која нису била у вези са учењем, знао је само један одговор: ДА или НЕ. Чешће се чуло оно НЕ и због тога је три недеље после почетка школске године Иле добио надимак НЕ.

Лазар: Иле стално одговара НЕ!

Смиљанић:Стварно , у праву си.

Милица Црногорац: Хајде да га зовемо НЕ, једино то зна да каже.

Александра: Јееееееееееее, хеј НЕ, хоћеш ли са нама у групу.

Тинка:Питање је сувишно, одговор знаш.

Урошевић: НЕ, НЕ, НЕ то је одговор на све.

Милица Црногорац: Хеј Не, хоћеш ли ми додати оловку , пала је.

Иле: (сагиње се, узима оловку и без речи је додаје Милици, затим седа на своје место, пише рад и не одговара на задиркивања.)

Приповедач: Несташна, брбљива, деца у почетку су га често задиркивала, али безуспешно. Он није одговарао на задиркивања. Седео је на свом месту као да је нем и глув. На крају су деца увидела да њихова пецкања немају успеха, па су се задовољавала само да му с времена на време добаце:

Александра: Еј, НЕ, да ниси прогутао језик?

Лазар: Еј, НЕ, заборавићеш да говориш.

Милица: Не вреди, шта год му рекли , он не жели да одговори.

Урошевић: Хајде да му понудимо неки слаткиш , можда ће тада рећи ДА: ( Вади из джепа бомбону и пружа Илету) Изволите ,господине Не.

Иле: Не, хвала.

Приповедач: За све време откако се налазио у њеном разреду, учитељица је могла да га опише са само неколико речи: Према учењу се односио озбиљно. Друго као да га не занима. И учитељица је решила да га, тим путем, кроз учење,  натера да каже нешто више о себи.

Учитељица: Децо, за домаћи задатак , имаћете да напишете састав на тему „Мој отац“. Желим да опишете спољашњи изглед свога оца, његове карактерне особине, шта посебно волите код свог оца, можете написати чак и оно што вам смета код оца , као и нешто о односу између вас и оца. Пишите писаним словима ћирилице, читко и уредно. Пазите где треба писати велико слово , започети нови ред… То би било све.

Приповедач: . Сутрадан, кад је прегледала домаће задатке, у његовој свесци прочитала је следеће: Немам оца. Ништа више.

Учитељица: ( Улази у учионицу) Децо, ставите на клупе домаће задатке из српског језика. ( Иде од клупе до клупе и прегледа домаће задатке, долази до Илета) Иле, да ли ти је отац умро?

Иле: Да.

Учитељица: Када?

Иле: Одавно, не памтим га….

Приповедач: Разред је слушао. Код већине ђака је то изазвало сажаљење. Сад су знали да је Иле ,можда, такав , зато што нема оца, због тога што је, можда, сиромашан. Од тога дана били су пријатељски расположени према њему и престали су да га зову НЕ.

Касније, после две недеље, учитељица је задала домаћи задатак: Моја мајка. Овог пута није прегледала задатке .

Учитељица: Хајде Иле, ти први прочитај задатак.

(Цео разред се окреће на ту страну. Иле се исправио, држећи свеску у дрхтавим рукама. Лице му је постало блеђе него обично. Неколико пута је олизао језиком суве усне и на крају почео.)

Иле: Моја мајка много ради. Мучи се, а мени је жао.Увече се враћа уморна.Руке су јој модре и натечене од прања и рибања. Волим је више од свега на свету, али јој то нисам рекао. Ни она мени то није рекла, иако знам да би све дала за мене. Увек мени купује, а себи, ако преостане….Увек је тужна. Плашим се да се не разболи.

(Овде  Иле застаје. Обара  главу. У очима су му заблистале сузе.)

Учитељица: Читај даље ,Иле.

Иле: Моја мајка, моја мајка….(наставио је Иле, али није могао даље. Изгубио је глас, сузе су му потекле. Испустио је свеску и покрио лице рукама. У занемелом разреду чуло се само његово грцање.)

Учитељица: Седи Иле.

(другови бришу сузе)

Приповедач:И, док је Иле седео у свом углу, многи његови другови су кришом брисали сузе. Све су мисли овог тренутка биле усмерене на Ила и његову мајку. И сви су, из оних неколико редова што их је Иле прочитао о својој мајци, осетили Илеву мајку као своју. И знали су да оних десетак редова у Илевој свесци, говоре више од свега што су они написали у својим свескама.

 Било да је твоја , моја или Света,

мајка је к*о биљка од које си створен,

срећан што си део таквог цвета

и што имаш живот, изданак и корен.

Раде Јовановић

Презентација " С Деда Мразом око света"

Кликом на линк отвара се презентација
http://www.slideshare.net/biljanavulovic7/s-deda-mrazom-oko-sveta