СВЕТИ САВА И СЕЉАК БЕЗ СРЕЋЕ, народна прича - драматизација, Биљана Вуловић

Лица : сељак - Радич, сељакова жена - Милица, сељаково дете - Радојица,  Свети Сава, 7 стараца , приповедач

ПРИПОВЕДАЧ:  Свети Сава живео је пре око осам стотина година. Најмлађи син Немање, брат првог српског краља. Оснивач српске цркве, просветитељ, први познати српски писац, који је дирљиво описао живот и дело свог оца. Помагао је свом народу и новцем и саветима. О њему су испричане многе приче, ево једне о богатом сељаку који је имао све осим среће.

Сцена- соба уређена старински са сламарицама за спавање, софром, малим столичицама, дрвеним посудама, свећама…. Дете се игра дрвеним играчкицама на сламарици која је прекривена ћилимом, Сељак и његова жена седе на столичицама за софром. Обоје су обучени у народне ношње. Разговарају.

СЕЉАК РАДИЧ: Ове године је жетва била одлична. Имали смо по десет хектара пшенице, ражи, овса , јечма и проса. Сељаци сваки дан довозе немам више где да ставим, ако се не спакује , пропашће.

МИЛИЦА: Како је то лепо Раде, поврће је ове године било изузетно, сочива, боба, грашка, зеља, купуса, лука никад више. Давала сам по малко и овој сиротињи, нека се нађе по мало и за њихову децу.

РАДОЈИЦА: Нећу да једем само поврће, нећу, не волим!!!! (Размажено)

СЕЉАК РАДИЧ: Не мораш синко, родиле јабуке, крушке, шљиве, дуње, трешње, вишње и грожђе . Свега има. Ставићемо у трап да имаш за јело и кад зима дође.

РАДОЈИЦА: Нећу само то, хоћу још нешто лепше, слађе….

МИЛИЦА: Шта ћеш сине слађе од меда из нашег пчелињака, пуне наше посуде. А тек воска, свако вече да осветлимо и кућу и све зграде око куће.

РАДОЈИЦА: Мамаааа, хоћу још нештоо, нешто што нема ниједно дете!

СЕЉАК РАДИЧ : Ма , биће ту и проблема, нећу имати довољно торова за овце и козе кад их пастири доведу са планине са испаше. Све је пуно. А и ово дете, стално је незадовољно и увек таражи још.

МИЛИЦА: Раде , боље је да имамо него да гладујемо и патимо. Знаш ли колико сељака нема чиме децу да прехрани. А ми , чак и најбоље посуђе имамо и још би требало да купимо. Може нам се. Нека нам завиде.

СЕЉАК РАДИЧ: (Замишљено) Знам, и поред свега нисам срећан.

МИЛИЦА: Како ниси срећан? Зашто?

СЕЉАК РАДИЧ: Не знам у чему је моја срећа, нема је.

МИЛИЦА: Ју, црни Раде, шта то говориш?!!!!

СЕЉАК РАДИЧ: Добро си чула, све имам , срећу немам и одох да је тражим.

Поздравља се са породицом и одлази. На рамену носи завежљај са нешто мало ствари. Уз пут среће једног старца седе браде.

СЕЉАК РАДИЧ: Знаш ли, старино, да ми кажеш, где је моја срећа?

СТАРАЦ 1: У раду.

СЕЉАК РАДИЧ: Не знам има ли човека који ради више од мене и који има више надничара, али ту не видим срећу.

Окреће се и одлази даље. Наилази на другог старца.

СЕЉАК РАДИЧ: Знаш ли, старино, да ми кажеш, где је моја срећа?

СТАРАЦ 2: У реду.

СЕЉАК РАДИЧ: Ред? Свашта.

Окреће се и одлази даље. Наилази на другог старца.

СЕЉАК РАДИЧ: Знаш ли, старино, да ми кажеш, где је моја срећа?

СТАРАЦ 3: У поштењу.

СЕЉАК РАДИЧ: И то ми је нека срећа, поштено исплаћивати наднице сељацима. Шта ту има да ме радује и весели?

Није одмакао ни пушкомет кад наиђе на још једног старца.

СЕЉАК РАДИЧ: Знаш ли, старино, да ми кажеш, где је моја срећа?

СТАРАЦ 4: У добром здрављу.

СЕЉАК РАДИЧ : Сви у кући су здрави и дебели од силне хране. Мој Радојица има свега. Милица пуца од здравља.

Окреће се и одлази даље. Наилази на другог старца.

СЕЉАК РАДИЧ: Знаш ли, старино, да ми кажеш, где је моја срећа?

СТАРАЦ 5: У мирном, лепом и задовољном животу.

СЕЉАК РАДИЧ: Шта ови људи говоре? Лепо их питам где је моја срећа, хоћу да ми покажу место, а они ми одговарају нешто десето. Нећу ни да их слушам , одох даље.

И тако, опет наиђе на једног мудрог старца.

СЕЉАК РАДИЧ: Знаш ли, старино, да ми кажеш, где је моја срећа?

СТАРАЦ 6: У умерености и чистоти.

СЕЉАК РАДИЧ: Ово више нећу да слушам, све саме глупости, као да ја не знам, хоћу место да ми кажу, место на ком се налази моја срећа.

ПРИПОВЕДАЧ: Идући тако наиђе на једног калуђера , а то беше Свети Сава,  сељак се много обрадује и упита калуђера.

СЕЉАК РАДИЧ: Часни оче, ја сам човек без среће, па ево пођох у свет да је потражим, но те молим да ми покажеш: где је могу наћи?

СВЕТИ САВА: Ако си паметан, ти си срећан, а ако си луд, ти си без среће. Ако си паметан ти ћеш слушати савете , опомене и поуке паметних старих људи, који су много којешта претурили преко главе; а ако си без памети, нећеш никога слушати и бићеш без среће.

ПРИПОВЕДАЧ: У калуђера је имао велику наду , да ће му бар он рећи : где му је срећа? Али кад му он одговори, одлучи да даље не путује, него се врати кући, па послуша савете овога калуђера и оних стараца, који му одговараху где му је срећа. Кад је дошао кући , он је у њој увео рад, ред, поштење, добро здравље, миран , леп и задовољан живот и умереност и чистоту. После овога све му је кренуло још боље. Кућа му је пропевала. Чељад му је била весела стока напредна, имање и даље родно ,  а он задовољан и срећан.

Сцена – жена плете и певуши , дете се весело и задовољно игра , сељак седи на столици, посматра их и за себе говори.

СЕЉАК РАДИЧ: Е, људи, ко би то помислио , ко би се томе надао, ко би то веровао, да је срећа била у мени, у мојој памети и мојим рукама? А ја пошао по свету , као махнит, да је тражим, од немила до недрага, и да је нађем. Хвала ономе духовнику, што ме поучи и врати. Да не беше њега, ја бих пропао тражећи срећу , и никад је и нигде не бих нашао изван себе.

 Текст драматизовала Биљана Вуловић

 Корижћена литература: Читанка за трећи разред - Водено огледало, Едука