УЧИТЕЉСКА ЗАКЛЕТВА

Учитељска заклетва је код нас постојала до Другог светског рата. Свечану учитељску заклетву треба да дају дипломци учитељских факултета приликом примања дипломе о завршеним студијима. Запослени учитељи могу положити заклетву у свом струковном удружењу или на учитељском факултету. 

На 17. САБОРУ УЧИТЕЉА СРБИЈЕ одржаном 7. и 8. јуна 2002. године у Новом Саду, промовисан је текст учитељске заклетве. Томе је претходио конкурс на који се пријавило 19 аутора, а комисија је изабрала текст заклетве чији су аутори Светлана Безданов – Гостимир, Kатарина Радиновић и 3 500 одговора ученика млађих разреда основне школе. Ауторке су на Сабору учитеља на најефектнији начин, мултимедијалном презентацијом, представиле своје истраживање и текст нове УЧИТЕЉСКЕ ЗАКЛЕТВЕ.
Први пут после Другог светског рата учитељи поново имају своју учитељску заклетву, симбол учитељског позива. Од 5. октобра (Дана учитеља) 2002. године Заклетва је ушла у употребу и полаже се у учитељским удружењима. Нова УЧИТЕЉСКА ЗАКЛЕТВА први пут је полагана у Друштву учитеља Новог Сада.

УЧИТЕЉСКА ЗАКЛЕТВА из 2002.

„Чини ми част да се закунем у све што ми је свето и драгоцено, да дам јавну реч у сврху поштовања школе, којој ћу вечно служити.
Полажем часну учитељску реч и знам да могу да је испуним, тако што се заклињем да ћу учити децу паметно, добро, племенито и лепо. Научићу их да науче вредност живота, да школа буде вреднија и да моји ученици постану бољи него пре. Пратићу их у знању и незнању и навијати да увек победе. Користићу дечије знање и научити их све што њих занима. Нећу давати лажне одговоре и признаћу своју грешку. Помагаћу другим учитељима и док предајем, бићу у глави дете.
Тако ми вере у чисто срце, нећу користити свој посао у зле сврхе, нити повредити дете, већ га одано слушати и искрено тешити и помоћи свој деци којој је срећност ускраћена. Имаћу пуно милости и давати им наду. Играћу се са својим ђацима, чувати их и пазити као да су код своје куће.
Заклињем се похвалом генерација да ћу бринути о њиховој одговорности и поучавати децу, макар то било тешко. Штитићу њихова права на име, презиме и сопствено мишљење – да могу да користе своју вољу. У име своје части, стављам знак да ћу: марљиво учити, не само због себе, већ због сваког детета у школи и усавршавати струку учитељства. Дајем истинито обећање да ћу се дружити са децом, тако да нам буде лепо. Поделићу са њима своје тајне, чувати њихове и одавати им тајне о животу. Бићу им пријатељ и када одрасту. Свечано и важно обавезујем се да ћу посао радо обављати, достојно и вредно поштовања и да никада деци знање нећу заборавити. Организоваћу празнике и деци одати почаст молитвом за све добро у школи, да се сва деца учине срећном и да се више траје.

Молим Те, Боже, да нешто не погрешим на учењу мојих ђака!“