среда, 24. мај 2017.

ИЗ ТОРБИЦЕ ЧАРОБНИЦЕ....


Добрица Ерић

ПОНЕКАД

Понекад ми дође да се шетам
по ливади у цвету, ал нећу
Једноставно, не желим да сметам
лептирима, пчелама и цвећу.

Деда Бане помаже око припреме земљишта за садњу цвећа....





Понекад бих да живим у води
у сребрним шкољкама у реци
али не знам да л' ће то да годи
рибама и другој речној деци.

Први засађени цветић!


Понекад бих да летим по небу
плавом као прве љубичице
ал' се плашим да ме не изгребу
вране, свраке и остале птице.





Понекад ме нешто наговара 
да побегнем у Вилину гору
ал' се плашим да ме не зачара
стара вила што живи на бору.




Знам да птице и за мене лете
а рој пчела и за мене слеће
на маслачке и на сунцокрете
Знам шта рибља пераја покреће.



Знам да вила нежне чини плете
око срца које воли цвеће
Ја сам збиља неко чудно дете
које расте, ал' одрасти неће!


ЉУБИЧИЦА

Крај потока 
ситноскока

Испод жбуна
без зубуна

Жмиркају два
плава ока.

Жељна пчела
крај њих лебди

Не верује 
сама себи!

Добрица Ерић



МАСЛАЧАК

Жуте очи 
крупне и веселе

Гледале ме
па су зажмуреле.

Остадоше
трепавице беле

Које плави
поветарац крадом

Распирује
зеленом ливадом.

Добрица Ерић






РУЖА

Дивље дрвце
с трнова триста

Дају ти срце
на длану листа.

Добрица Ерић