ЗЛАТНО ЈАГЊЕ- Светлана Велмар Јанковић (Драматизација )

Грб Немањића

Принц Растко Немањић, рад Стевана Тодоровића,

 који се чува у цетињском манастиру.

ЛИЦА: Растко, Вукан ,Стефан ,приповедач, Стефан Немања , Ана , 2 стражариа, вук Сиви , јагње, неколико другара.

Сцена је подељена на три дела. Први представља спаваћу собу дечака , оскудно опремљену, 3 простирке, свећњаци и неки симбол Немањића, други , импровизована библиотека од неколико полица или ковчежића са књигама. Трећи део је простор где се дечаци напољу играју, ту су стражари и мало даље шумица од неколико стабала , направљених од стиропора у којој ће се крити вук.

Костими се лако могу направити од картона , дрвета,канапа ( шлемови, мачеви, лук , стреле, штитови са обавезним грбом Немањића) стиропор за два , три дрвета,.. родитељских мајица које са каишем , могу послужити као тунике, хеланке, разни украси за Стефанове и Анине хаљине, мало маште и уживанција....

 (У просторији на простиркама леже три дечака. Два спавају, трећи је уплашен и покрива се покривачем по глави. По могућности простор уредити да подсећа на просторије средњевековног дворца)

Пустамо српску средњевековну музику, можда ћемо користити и пројектор.
https://www.youtube.com/watch?v=C71lk6Yc8dA

Када музика престане на сцени се појављују предшколци.

ПРЕДШКОЛАЦ 1: У времена она стара,

                                 У мрачноме средњем веку,

                                Државица Светосавска

                                Беше права светлост свету!

ПРЕДШКОЛАЦ 2: Та неслога и завада,

                                  Код Срба је баш у јеку,

                                  како данас, так и онда

                                  у дванаестоме веку.

ПРЕДШКОЛАЦ 3: Кад је владар Срба био

                                 Немања, мудра глава,

                                 Који земљу сву измири

                                  И одбрани од Варвара.

ПРЕДШКОЛАЦ 4: Немања би данас био

                                 Владар свима врло чудан,

                                 Јер за раскош и богатство,

                                  Он баш није био жудан.

ПРЕДШКОЛАЦ 5: Живео је тихо, скромно

                                  Са женицом својом Аном,

                                  А злато је и сувишак,

                                   Делио са сиротаном.

ПРЕДШКОЛАЦ 6:Градио је цркве свете,

                                Од камена и врлина,

                                 Беше у њег једна жеља,

                                Да добије трећег сина.

ПРЕДШКОЛАЦ 7: Молио се с* драгом Аном,

                                 Бог да чује и да прости,

                                 Да им даде дете златно ,

                                  за утеху у старости....

ПРЕДШКОЛАЦ 8: Благи Господ све баш чује,

                                 Знаде сваког срца тајну,

                                 Он услиши добре људе

                                 и посла им звезду сјајну:

ПРЕДШКОЛАЦ 9: Родио се мали Растко!

                                  Анђео што свима треба,

                                  Вољаху га нежно, силно,

                                  Баш ко да је дар са неба.

ПРЕДШКОЛАЦ 10: А Растко је био дете,

                                    Мило, кротко и најдраже,

                                    Очи крупне , небоплавне,

                                    Сви га воле, свуд га траже.

ПРЕДШКОЛАЦ 11: Волео је да се игра,

                                    Радост да са другим дели,

                                   Кажу да се стално смешк*о,

                                    Никад да се гласно цери.

ПРЕДШКОЛАЦ 12: Да послуша старијега,

                                    Он је увек био вредан,

                                    Учио је, постио је,

                                    У молитви био предан.

ПРЕДШКОЛАЦ 13: И жалостив он је био,

                                    Сиромашка кад угледа,

                                     Да му хитро припомогне,

                                     Вредан поклон да му преда.

ПРЕДШКОЛАЦ 14: Учио је од свог оца,

                                    Душом својом да узраста,

                                    Баш к*о да је нежна грана,

                                    Великог и снажног храста.

(Предшколци одлазе са сцене и излази приповедач.)

ПРИПОВЕДАЧ (Александра): Дечак се бојао вукова.

Урликали су ,ноћу, из шума око града -тврђаве у којој је живео. Град се звао Рас, а дечак Растко. Био је најмлађи син господара града, великог жупана Стефана Немање. Док их је слушао како завијају, дечаку је изгледало да су врло близу, да ће часком стићи под кулу у којој је, на самом врху, спавао са своја два брата, Вуканом и Стефаном.

Једне зимске ноћи када је снег био висок, ваздух леден а месечина блештава- а такве су ноћи у свакој причи о вуковима, зар не?- урликање је постало страшно.

(Укључујемо завијање вукова, https://www.youtube.com/watch?v=wpARGeacrqg
неколико ученика ће имати маске вука и ,такође, завијати из једног удаљеног кутка сцене.Два стражара обучена у тунике и са шлемовима од картона, за појасом имају дрвену сабљу, у рукама картонски штит са грбом Немањића, ужурбано корачају и погледају на све стране, нешто шапућу.. Завијање престаје, настаје мир.)

РАСТКО: : ( Скида покривач са лица и тихо говори, чуди се браћи, јер дечаци мирно спавају.) Боже , како могу тако мирно да спавају док вуци бесне??? Можда се само праве да спавају? (Одједном сав премре)Шта се то чује? Нешто се шуња уз степенице. Да ли је то неки човек. Не , то не може бити човек: тако нечујно може да хода само звер.То се неки вук, непримећен, увукао у кулу и сад се већ попео, ту је. Испред врата. Сваког часа ће провалити.

(Растко баца покривач, усправља се у постељи и почиње да вришти. Браћа се буде, у собу дотрчавају стражари).

1.СТРАЖАР: Шта је било принче, шта се догодило?

РАСТКО: Вук је испред врата собе, огроман сиви са искеженим зубима.(говори кроз плач).

2.СТРАЖАР : Млади принче, у близини нема ниједног вука. Ту смо ми ,витезови ,да бранимо град од непријатеља па и од вукова.Нашем оштром оку не може ништа да промакне и од нас не може да прође кроз капије града. Оне су сада подигнуте, нема никаквих звери у граду, а камоли у Вашој кули.

ВУКАН: (Сањив и љут што је пробуђен) Какви вукови , шта се дереш кмезавче један?

СТЕФАН: Јао, што нас пробуди , плашљивко, како сам лепо сањао !!!Тражићу од оца да више не спаваш са нама.

(У собу улазе Стефан Немања и Ана).

АНА : Сине, у близини нема ни једног јединог вука, они су далеко, тамо изван града, у шумама. Не смеју ни да се приближе , боје се људи и ватре.

РАСТКО: Али чуо сам га како се шуња уз степенице до наше куле, стајао је пред вратима и дахтао. Јесте , јасно сам чуо.

СТЕФАН НЕМАЊА : Сине мој, немој се бојати, ноћас ће те чувати Миљан, наш најбољи витез, биће целу ноћ поред твог кревета. Цео град је обезбеђен, капије су затворене, мостови подигнути, на свакој кули налазе се по два стражара.

2.СТРАЖАР : Све за младог принца господару!

(Витез остаје, дечаци лежу у кревет, родитељи их покривају и одлазе..)

******************************************

(Освануо је нови дан. Вукан и Стефан се играју у соби. Замишљају себе као велике војсковође и владаре.)

СТЕФАН: Хајде да од овог града направимо велику краљевину Рашку, ја ћу бити краљ!

ВУКАН: Хајде драги брате!  Ја ћу бити твој најбољи војсковођа, водићу сву војску, ратоваћу, освајаћу многе земље, ти ћеш владати и у моје и твоје име подизати задужбине!

(Растко их посматра и прилази.)

РАСТКО: Хоћу и ја да се играм.

ВУКАН : ТИ!!!! Ти си обичан кмекавац и плашљивко који се боји вукова!

СТЕФАН:Вриштиш ноћу и увлачиш се као пуж у кућицу од страха. Где ти је храброст? Ниси достојан да будеш син свога оца.

ВУКАН: (подсмешљиво)Још си мали и кукавица. Играј се сам.

РАСТКО: Али...ја....бих ипак са вама.....

ВУКАН:Знаш ли малиша да смо окружени густим шумама?

РАСТКО: Знам...

СТЕФАН: Знаш???? А знаш ли да идемо у лов на ЛЕСНИКА???!!!!!

РАСТКО :Па овај....

ВУКАН: Знаш ли плачљивко уопште ко је ЛЕСНИК???

РАСТКО:То је дух који господари зверима,живи у шуми. Он је пастир чије стадо чине јелени, кошуте, зечеви које чувају вукови или рисеви.

ВУКАН: (уноси се у лице Растку) Његови образи су плави, очи зелене и буљаве, обрве чупаве, а брада дуга и зелена.

СТЕФАН: Има рогове и копита. Необично је одевен, увек носи леву ципелу на десној нози, а кожух закопчава на погрешној страни. Нема сенку и крв му је плава.

РАСТКО: Кад хода кроз дубоку шуму, главом дотиче крошње највишег дрвећа, а кад се креће по ивици шуме или жбуњу, постаје патуљак, често тако мален да се може сакрити под једним листом.

ВУКАН:Боји се питомих предела, али је суверени господар у шуми, где је увек спреман да путнике заведе на погрешан пут или да уплаши ловца.

СТЕФАН:Он господари ВУКОВИМА које једном годишње окупља у шуми да би одредио плен за наредну годинууууу (Уноси се Растку у лице). Ми , кмезо, идемо да га тражимо, а ти не можеш са нама јер си плачко.(Окрећу се и одлазе, Растко довикује за њима).

РАСТКО: Не заборавите да одећу обучете наопачке и леву ципелу на десну ногу, да се заштитите од чаролије, прочитао сам у књижници....не чују...

(Растко покуњено одлази, на сцену излази приповедач)

ПРИПОВЕДАЧ:  Зима је најзад прошла. Стигло је пролеће, али страх у дечаку се није смањио.Напротив, као да је растао.

Једног  топлог априлског дана пожелео је да се опет игра са браћом и њиховим друговима на озеленелој пољани поред градског трга. Можда су већ заборавили његову бруку? Можда ће хтети да га приме?

Али нису заборавили. Чим им је притрчао почели су да му довикују „Бежи ти мали! И „Склони се плачљивко!“.

Растко је побегао у књижницу. Ту се неко време склањао од браће и од њиховог подсмеха. Свуда унаоколо стајали су дрвени сандуци , мањи и већи, са пажљиво сложеним завијуцима, свицима, од пергамента. У то време, о ком причам, ти исписани свици су представљали књиге.

( У једном углу учионице имамо импровизовану библиотеку ( полицу са књигама), ту Растко разгледа књиге док приповедач приповеда).

РАСТКО: Баш су дивне ове књиге. ( узима једну у руке и листа, немамо свитке L ))Ова је баш лепо украшена.Гле,Христос,Богородица. Како је лепа Богородица окружена овцама и јагањцима.Како је лепо ово мало јагње, обојено бојом злата. Боже, као да ме гледа.Баш сам срећан што сам ову књигу пронашао. Дивно си јагњешце.

(Љуби слику , затвара и оставља књигу, одлази до кревета, моли се и заспева, браћа већ спавају. На сцену излази приповедач.)

ПРИПОВЕДАЧ:Те вечери је, после молитве, лако и безбрижно утонуо у сан. После много месеци, први пут му није пало на памет да ослушкује чују ли се вуци, оданде из шуме.

Одједном ,у сну ,угледа  лопту сву од чудесног сјаја како се котрља према њему. (Гле, па то није лопта него оно мало златно јагње. Баш је смешно и слатко! Хоп, хоп, хоп и зауставило се пред Растком. Погледало га је и проговорило:

( На сцену је већ ушло јагње и налази се поред Растка, клекнуло је и прича му.)

ЈАГЊЕ: Слушај ме,и сутра ће бити диван дан.Изађи да се играш лоптом и играј се сам. У подне, капије града ће се, као и обично, отворити да приме гласнике и путнике намернике.Ти неопажено истрчи, у игри, за лоптом и приближи се шуми. Лопта ће се откотрљати у шуму а ти потрчи за њом. Слободно. Не бој се. Кад се нађеш у шуми, испред тебе ће изаћи велики, страшан вук. Искезиће зубе и страшно зарежати. Пожелећеш да побегнеш, али то никако не смеш да учиниш.САВЛАДАЈ СВОЈ СТРАХ како знаш и умеш,примакни се вуку, погледај га у очи и мирно му заповеди да седне као да није вук, него обичан пас. Ако будеш МИРАН и ОДЛУЧАН- а знам да ћеш бити- вук ће те послушати. Али ако му окренеш леђа и почнеш бежати, стићи ће те и онда ти нема спаса.

( Јагње примиче главу до Расткове, помази га и одлази. )

*****************************************************************

(Растко устаје весео и расположен. Узима лопту крпењачу .)

ВУКАН: Где ћеш? Плачко хоће да се игра? Погледај Стефане! Хахаха!!!!

СТЕФАН: Па мораће сам, кукавице нико не жели у друштву. Хајде Вуки да нађемо нашу дружину.

( Вукан и Стефан загрљени одлазе, Растко узима лопту и игра се сам. Лопта му одједном одлази ка шуми и он креће за њом .)

1.СТРАЖАР: Принц негде оде.

2.СТРАЖАР: Не удаљуј се , принче! (викну)Не смеш, опасно је! Не прилази шуми , има звери!

РАСТКО: Одмах се враћам .(Одлази за лоптом.)

( Шума је неколико импровизованих стабала од стиропора. Између стабала је наш страшни вук Сиви. Растко се сагиње, узима лопту, усправља се и пред собом угледа вука.Вук режи и кези зубе. Растко стоји као укопан неколико тренутака. Одједном,коракне унапред једном, па други, па трећи пут. Вук режи и узмиче. Више није био страшан. Растко га гледа право у очи. Вук је полако престајао да режи и кези зубе и онда се сасвим умири.)

РАСТКО: Седи. Седи доле.

(Гледали су се, после неколико тренутака вук обори главу и послушно седе. Растко му приђе, подиже, својом малом руком која је још подрхтавала, опасну вукову губицу .)

РАСТКО: Пођи са мном. Ти си мој. И ти си добар.

(Растко се креће ка стражарима, носи крпењачу у руци, вук хода поред њега. Стражари су згранути. Узимају оружје у руке.)

РАСТКО: Не, не, он је мој! Неће вам ништа!

(Мало поиздаље то посматрају Вукан и Стефан  ,са дружином,и не могу да верују својим очима.)

ВУКАН: Стефане, да ли је оно Растко?

СТЕФАН:Јесте.

ВУКАН: Па он води вука!!!!

СТЕФАН: Растко –плачљивко, немогуће!!!!

ВУКАН: Дружино (обраћа се свој деци), хајде да видимо шта је ово.

(Сви заједно прилазе Растку и стражарима, вук режи на њих и кези зубе.)

ВУКАН: Ра..Ра...Растко јелл тто прави вввук??? (замуцкује од страха).

РАСТКО: Јесте, прави је, погледај само како је леп и снажан. ( Растко милује и смирује вука).

СТРАЖАР МИЉАН: Кнежевићу, Ви сте најхрабрији дечак кога сам видео (клања му се), укротили сте тако страшну звер.

( Другари се гуркају и домунђавају. Вук режи на њих , Растко га умирује.)

РАСТКО: ( обраћа се вуку) Не љути се Сиви, то су моја браћа и њихови другови. Знам да ме они ипак воле.

ВУКАН: Брате, много смо погрешили, од  данас ти си наш вођа.

РАСТКО: Пођите са мном. (Прилазе код Стефана Немање и Ане који седе у импровизованом кутку дворца,то је уједно и соба у којој спавају деца)

СТЕФАН НЕМАЊА: (Поносно и узбуђено)  Сине мој,победио си свој страх( узима Растка у крило). То је велика победа и ја ти честитам. Мајка и ја се поносимо тобом, зар није тако ,Ана?

АНА: Тако је. (Нежно пољуби Растка у образ) Знала сам да си храбар. Најхрабрији.

(Вукан и дружина покуњени стоје по страни)

РАСТКО: Могу ли да задржим вука?

С: НЕМАЊА:Да, можеш и мораш, јер ће он одсад стално бити уз тебе. Бољи ти чувар и није потребан.

(Вук се примиче Стефану Немањи и ставља главу на његова колена. Као пас.)

ПРИПОВЕДАЧ: Од тога дана дечак и вук се нису више растајали и од тада се Растко више ничега није плашио.

Знам, драга публико, да сте одавно погодили  да је овај дечак Растко, онај исти младић Растко Немањић који је, једне ноћи , оставио и оца, и мајку, и браћу, и град Рас,и отишао, пешице, са грчким калуђерима, на Свету гору . Желео је да у потпуности свој живот посвети Богу...

Зато се , у једном манастиру на Светој гори, замонашио и добио име Сава. Постао је први српски архиепископ и просветитељ, а због силнога добра које је чинио људима, остао је као велики српски светитељ, наш Свети Сава.

У народу се вековима преносило предање да је , док је Сава био жив , у његовој близини био и велики  сиви вук, као будни чувар.

(Сви глумци излазе на сцену, ређају се у полукруг, бајку завршавају следећом причом .)

РАСТКО: Срби верују да су вукови хртови Светог Саве и да их он чува. По том веровању, свети Сава им једном годишње, на Савиндан, о вучјим празницима, подели храну за целу годину. Вукове на деобу хране сакупља хроми вук.

ПРЕДШКОЛАЦ 14 ( Мица Црногорац): Некакав чобанин, верујући да су то празна веровања, опклади се са осталим чобанима да ће он на Савиндан провести ноћ на Тршићкој планини.

СТЕФАН НЕМАЊА: На Савиндан, одједном је засијала планина и Свети Сава се појавио на пропланку. Около су завијајући почели пристизати вукови. Чобанин од страха, кад је видео онолику множину вукова, побегне на храст и примири се у крошњи увелог, али неопалог лишћа.

АНА: Свети Сава је делио вуковима неком срну, неком овцу, неком зеца и тако редом.

СТРАЖАР МИЉАН: Када је разделио сав вучји плен, стигао је хроми вук, али већ остао без плена. Немајући му шта дати, Свети Сава му рече: „Ено теби оног човека што је на дрвету“.

АНА: Свети Сава оде, а и сви вукови одоше за својим пленом.

ПРЕДШКОЛАЦ 14 ( Мица Црногорац): Хроми вук остаде да чека да чобанин сиђе са дрвета, па да га поједе.Чобанин је увиђао да ће се или смрзнути или постати вучји плен.Зато он намисли да вука превари.

СТЕФАН НЕМАЊА: Свуче свој гуњ, напуни га грањем и лишћем, па га баци у поток који је био под дрветом. Вук помисли да је човек скочио у поток па појури за гуњем, док чобанин скочи са дрвета и побегне у чобанску бачију.

СТРАЖАР МИЉАН: Пошто бачију затвори ,легне да спава. Хроми вук поткопа бачију испод прага, извуче чобанина и поједе га. Седам дана после, чобанин се појави жив у селу Тршићу, али хром у леву ногу.

КРАЈ

Коришћена литература:

Прича без краја- читанка за четврти разред основне школе, Зорана Опачић Николић, Даница Пантовић

Житија светих за младе-Коло-Србски светитељи, Знамење 2010.,Пирот

Стихове писао: Жељко Перовић

Упаковала и уклопила: Биљана Вуловић

Тематски родитељски састанак "ПОДРШКА УЧЕНИЦИМА"

На почетку школске године одржала сам Тематски родитељски састанак "Подршка ученицима". Рад је објављен у Просветном прегледу. Детаљну припрему поставићу испод чланка.

Рад је учествовао на конкурсу "Сазнали на семинару, применили у пракси 2014." и по оцени конкурсне комисије налази се у Бази радова.

Садржај семинара „Како радити са родитељима“ ме је подстакао на размишљање како бих могла да га применим. Идеје рођене на том семинару повезала сам са знањем стеченим на другом семинару. Схватила сам како ћу родитеље још више приближити школи, како ћу им помоћи у разумевању васпитно образовних циљева и задатака школе, како ћу их укључити у решавање свих школских питања, како да координирам рад школе са родитељским домом и да родитељима дајем упутства за њихово практично деловање.

Осим тога, добра сарадња са родитељима омогућава да родитељи пружају драгоцене информације учитељима, односно пружа олакшице учитељу да упозна дете, услове у којима оно живи и ради, проблеме са којима се бори, његове врлине и мане....

Без присне и искрене сарадње породице и школе нема јединствене педагошке акције.

Сарадња породице и учитеља је плански, организован процес.Она се не сме препустити случајности и стихијском организовању.

Радим у сеоској школи у комбинованом одељењу (други и четврти разред). Имам једанаест ученика у оба разреда. Велико задовољство је радити са том децом, али и њиховим родитељима. Они се увек радо одазивају сваком мом позиву. Почетком ове школске године организовала сам Тематски родитељски састанак „Подршка ученицима“. Родитељски састанак је радионичарског типа. Потрудила сам се да се родитељи осећају добродошлим и да им је пријатно.

Школа се налази у малој средини и сви родитељи се између себе добро познају. Због тога сам уместо уобичајеног упознавања и представљања одабрала да то буде применом технике „Интервју у три корака“. Ова тимска активност може се користити за размену информација. Процес се одвија у три корака:

1.Учесници мањих група се поделе у парове, брзо. Договоре се ко ће постављати питања ( интервјуер ),а ко ће одговарати на питања ( интервјуисани).Питање на које ће одговарати је: Шта очекујете од учитеља ?

2.Када заврше интервјуисање учесници замене улоге.

3.На крају учесници извештавају све присутне....

Приликом извештавања родитељи размењују информације једни између других , али и учитељ сазнаје шта се од њега очекује у васпитно-образовном процесу. Ово може да послужи и као основа за изграђивање разумевања, поштовања и помагања између учитеља и родитеља.

У другој активности применила сам ИНСЕРТ –технику.

 Као прилог за ову технику припремила сам текст који обилује примерима и техникама како помоћи детету у учењу и раду домаћих задатака. Родитељи су подељени у групе, али индивидуално читају текст. У тексту обележавају оно што су знали знаком (+), оно што нису знали знаком (– )и оно што им је нејасно знаком питања (?). Потом попуњавају табелу:

ЗНАО САМ	НИСАМ ЗНАО	НЕЈАСНО

Када заврше са попуњавањем табеле родитељи између себе разговарају о ономе што нису знали и што им је нејасно. Потом дискусију шире и између група.

Овде је примењено учење одраслих путем размене кроз рад на припремљеном материјалу и дискусију.

Следећа активност је РУКА ПОМОЋИ. Родитељи на папиру исцртају обрис своје руке. У сваки прст обриса нацртане руке написати по једну замисао на тему „Како помоћи учитељу?“ Затим родитељи који желе читају и објашњавају своје замисли и о њима се дискутује. Тако су разменили замисли и сазнали једни од других како ће још обогатити рад са децом кући, а учитељ сазнаје како неки од њих раде кући.

„ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ОЦЕНЕ“- овде сам применила технику Венов дијаграм. Ова техника се састоји од два или више преклопљена круга са заједничким простором у средини.Користи се за представљање супротстављених идеја или да би се показало како се оне преклапају, које су им заједничке црте, идеје.

Искористила сам је да прикажем  које су заједничке црте  васпитавања деце некада и сад, да увидимо где се преклапају.

Родитељи су добили стикере на које су написали какве оцене и шта су од њих очекивали родитељи и стикере на које су написали шта они очекују од свог детета.

У први дијаграм уписујемо очекивања њихових родитеља, у други њихова, а у простор где се дијаграми преклапају уписујемо очекивања која су заступљена и код једних и код других.

Како сте желели да се према Вама односе Ваши родитељи када сте добили слабу оцену?Исти поступак важи и за питања:

• Знате ли какво понашање очекује од Вас Ваше дете када добије слабу оцену?

Кроз разговор о ономе што смо унели у дијаграме можемо видети у чему се васпитни стилови и очекивања њихових родитеља поклапају са њиховим и у чему се разликују.Родитељи су се подсетили како су се осећали када добију слабу оцену и на основу тога треба да размисле и схвате како се осећају и шта желе њихова деца, да ли су њихови захтеви и очекивања у погледу школских постигнућа нереални.

Следећу активност започињем разговором да ли су некада упитали  децу како би желела да се према њима понашају родитељи када добију лошу оцену?

Након разговора гледамо презентације дечјих одговора на исто питање. Одговори су анонимни, на родитељима је да покушају да открију одговор свог детета.

На овај начин сазнају како су се деца осећала приликом неких њихових реакција на лоше оцене и како би то могли да поправе.

Евалуацију сам замислила тако да родитељи напишу на стикерима следеће:

      3 ствари које сам научила

      2 ствари које ћу поделити са другима

      1 ствар коју ћу одмах учинити

Кроз евалуацију се родитељи подсећају свега о чему се разговарало на родитељском састанку, а учитељ сазнаје шта су ново научили и шта им је битно.

На крају родитељског састанка уз материјал који су добили, уместо захвалнице, дајем им и неколико лепих мисли о деци.

„Не гледај на дете као на неки драгуљ, већ се потруди да оно то постане“- Шекспир „Паметни родитељи допустају својој деци да понекад и погреше“- Махатма Ганди „Ако решите све проблеме своје деце, она неће имати других проблема сем Вас:“-Душко Радовић

Као учитељ на овом родитељском састанку имала сам улогу фацилитатора. Максимално сам подстицала активно учешће свих учесника. Током свих активности извлачила сам идеје из група. Подржавала сам их да самостално истражују, откривају и размењују искуства и знања.

Родитељи су преузимали процес учења у своје руке. Током састанка и рада владала је атмосфера сарадње. Родитељи су се укључивали у дискусију на више нивоа. Увидели су значај властитог искуства и предзнања и колико се њихово знање увећало размењујући искуства са другим родитељима и кроз рад на материјалу. Кроз заједнички рад дошли су до сопствених решења и начина поступања.

У раду са родитељима применила сам активно слушање. Обезбедила сам мирну просторију без буке и спољашњих утицаја. Трудила сам се да причам што мање, а да слушам што више, да пустам родитеље да изразе своје мисли. Нисам доносила преране закључке, нити занемаривала разговор, фокусирала сам се на главну поруку , идеју. Парафразирањем сам проверавала да ли сам добро разумела поруку.  Постављала сам искрена питања. Добронамерни критицизам значи много више од пасивног слагања са нечијом причом.

Применом активног слушања саговорник ће се осетити поштовано, саслушано и схваћено.

Током рада са родитељима велики значај има и емпатија. Емпатија је способност „уношења“ у психолошко стање друге особе како бисмо боље разумели и доживели њена осећања, размишљања, интересе, схватања. Емпатисати појединца значи поистоветити се са њим, постати свесни његових осећања, али ми у њих уносимо више разумског, максимум објективности. Непристрасност помаже саговорнику у разумевању њега самог. Путем емпатије стичемо сазнања о узроцима расположења и понашања родитеља. То и нама помаже да их лакше разумемо.

Веома битан услов успешне сарадње са родитељима, који примењујем, је уважавање и поштовање личности родитеља. Приликом размене запажања о детету морамо бити веома опрезни. Због емотивне везаности за дете  родитељи ће често другачије схватити и разумети неку примедбу учитеља јер су врло осетљиви на све оно што се односи на њихово дете.

Семинар „Почни од почетка, почетак је важан“ нуди различите начине афирмације породичне културе и вредности у школи и вртићу. Навела би неке од њих, које користим у пракси, а нису везане за овај родитељски састанак:

Ø  МАПЕ СВЕТА –омогућавају родитељима да покажу одакле потичу, где имају чланове породице и слично...

Ø  МАПЕ ГРАДА-омогућавају родитељима да покажу где живе, где имају родбину.

Ø  ПУТУЈУЋЕ КЊИЖИЦЕ(могу бити и групне, породичне књижице....)- књижице које путују између породице и школе (вртића).Родитељи са децом направе корице, књига је једне недеље у школи, друге у породици. Уписују се важни садржаји и на овај начин размењују.

Ø  ПОСТЕРИ-постери са сликама деце, причама о имену сваког детета, са речима љубави , родитељским цртежима.

Ø  РЕЧНИЦИ-речи које су важне у породици, тепања или сл., речник породичних вредности.

Ø  ИГРЕ О ПОРОДИЦИ-пузле, меморија-направљене од породичних фотографија и сл...

Ø  ПОРОДИЧНИ ЗИД-постери, табле на којима се налазе слике све деце са породицом.Ставља се тако да деца виде и могу да додирну.

Ø  ЦД-ови СА ПОРОДИЧНИМ ПЕСМАМА; МУЗИКОМ- породице снимају музику коју воле и то пустамо деци.

Припрема за родитељски састанак:

ТЕМАТСКИ РОДИТЕЉСКИ САСТАНАК

„ПОДРШКА УЧЕНИЦИМА“

Добро организована и осмишљена сарадња породице и школе представља битан услов за потпуно остваривање основних циљева образовања и васпитања. Родитељи и наставници су заједно одговорни за потпуни развој младих, за њихов физички развој, развој психичких способности, за морално васпитање, радно васпитање, способност да се лепо уноси у свакодневни живот....Они се старају да дете заволи школу, са лакоћом и задовољством учи, културно се понаша у школи и ван ње, врши избор садржаја забаве који ће допринети богаћењу његове личности.

Сарадња омогућује да се увек зна шта и како ученик ради, када му је и зашто потребна помоћ и докле досежу резултати његовог рада.Наставници су иницијатори сарадње са родитељима. Иницијатор сарадње може бити онај наставник који се коректно односи према другима, заинтересован је за проблеме других и спреман је да им пружи помоћ без очекивања да ће за то бити награђен или похваљен.

Услови успешне сарадње наставника и родитеља:

      Уважавање и поштовање личности родитеља( Типични примери неуважавања су када се на родитељским састанцима говори о понашању, закашњавању или неуредности појединих ученика, када се читају оцене из дневника сваког појединачног ученика...Због оваквих прекора родитељи могу престати да долазе на родитељске састанке.);

      Ефикасно коришћење времена (унапред утврдити време са сарадњу са родитељима.);

      Корисност (Не давати уопштене, већ конкретне информације о ученику, запажања за која претпостављамо да имају узроке у породици,  запажања о детету која забрињавају наставника и за која сматра да заједно са родитељем може успешније да реши.);

      Коришћење искуства родитеља (поштовати и уважавати искуство родитеља, подстицати га да износи своје ставове и мишљења...);

      Тактичност (подразумева да се наставник у одређеним ситуацијама понаша онако како најуспешније може доћи до жељених резултата- правило :плус-минус-плус);

СТРУЧНИ ПОДАЦИ О РОДИТЕЉСКОМ САСТАНКУ

Тема: ПОДРШКА УЧЕНИЦИМА 02.09.2014. Уторак
Циљ:Проширити сарадњу са родитељима. Упознати родитеље са некима од многобројних начина како могу помоћи деци у учењу и раду домаћих задатака, како код деце градити одговорност.
Садржај	Активност наставника	Активност родитеља	Време
Добродошлица	Са неколико речи пожелети добродошлицу и захвалити се одазиву родитеља	Слушају	1 минут
Упознавање са активностима	Неколико речи о данашњим активностима	Слушају, постављају питања	3 минута
Подела у групе (2)	Дајем упутства	Деле се у групе	2минута
Представљање родитеља: Техника „ Шта очекујете од учитеља ?	-објашњава -дели папириће -слуша	-слушају -записују -читају записано	15 минута
Како помоћи детету у учењу?- ИНСЕРТ- техника- Читање текста и обележавање –индивидуално-(знао сам, нисам знао, нејасно); -Попуњавање табеле: Знао сам Нисам знао Нејасно -Чланови групе између себе разговарају о нејасном, разговор и између група;	Објашњавам, делим прилоге	Слишају, читају, обележавају, записују, дискутују	20 минута
„РУКА ПОМОЋИ“- Како помоћи учитељу ? На папиру исцртати обрис своје руке. У сваки прст обриса нацртане руке написати по једну замисао.Објаснити.	Дајем упутства, слушам	Слушају, цртају обрис, размишљају, записују, образлажу	10 минута
„ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ОЦЕНЕ“-(прилог) Какве су оцене родитељи очекивали од Вас? Шта очекујете од свог детета? Како сте желели да се према Вама односе Ваши родитељи када сте добили слабу оцену? Знате ли какво понашање очекује од Вас Ваше дете када добије слабу оцену?	Дајем упутства, слушам	Слушају, размишљају, записују, читају, дискутују	15 минута
Како бих желео да се према мени понашају родитељи када добијем лошу оцену? Јесте ли га некада упитали?  (презентације дечјих одговора,унапред припремљени- анонимни, родитељи ће покушати да открију  одговор свог детета)	Презентујем	Гледају, размишљају	3-5 минута
Евалуација (родитељи пишу на стикерима)       3 ствари које сам научила       2 ствари које ћу поделити са другима       1 ствар коју ћу одмах учинити	Дајем упутства, делим папире	Слушају, размишљају, записују, читају, дискутују	10 минута
Мисао за крај (родитељи ће је уместо захвалнице добити на папирићима)			3 минута

Прилог бр.1

КАКО ПОМОЋИ ДЕТЕТУ У УЧЕЊУ И ПИСАЊУ ДОМАЋИХ ЗАДАТАКА

Простор за учење

Стручњаци препоручују да деца уче и пишу задатке увек на истом месту.Само седење на месту на којем је дете навикло да учи, ствара психолошку спремност за рад.

Место за писање домаћих задатака не мора бити раскошно ни посебно уређено.Ипак, постоје опште препоруке о изгледу простора за учење и писање задатака:

      Радна површина треба да буде довољно велика и добро осветљена.Лампа нека буде са леве стране код десноруких и обрнуто.

      На овом месту треба држати књиге, прибор за писање и све друго што је потребно за школу.

      За млађу децу , простор за писање задатака и учење може бити уређен и у просторији коју деле други укућани, али у том случају детету , док учи и ради, треба обезбедити мир и тишину.

      Идеално је да се радни сто за нешто старију децу налази у соби детета јер се писањем задатака и учењем на одвојеном месту осамостаљује.

      ОбјсДобро је да се на столу налази календар како би дете могло лакше организовати време које му стоји на располагању.

      На зид , изнад стола, може бити стављена плоча на коју ће дете лепити папириће подсетнике.

Помоћ у учењу

      Објасните детету шта тачно очекујете од њега што се тиче учења. Нека ваша очекивања буду довољно висока, али реална с обзиром на дететове способности (нпр. „Очекујем од тебе да редовно радиш домаће задатке“).

      Објасните му и зашто је то за њега важно и зашто је учење корисно. Деца, као и одрасли људи, боље и радије раде када у томе виде смисао.

      Као и код писања домаћег задатка, и у учењу је потребна дневна рутина. Дете треба увек да учи у одприлике исто доба дана. Тиме учење постаје навика која омогућава и лакше памћење наставних садржаја.

      Помозите детету да научи како квалитетно организовати учење. Сваки дан са њим прегледајте свеске како бисте добили увид шта се радило у школи. Затим заједно направите план за решавање домаћег задатка. Дете које учествује у стварању свог дневног распореда спремније је и да га оствари.

Данас ћу:

Ручати

Написати задатак

Учити природу и друштво

Гледати филм

Обновити природу

      Учите дете како учити.Формула која се показала успешном гласи:

1.Прочитај летимично (како би стекли увид у основну идеју градива).

2.Питај (дете поставља питања о речима или деловима који му нису јасни).

3.Прочитај пажљиво.

4.Процени шта је битно.

5.Препричај.

6.Понови научено.

      Никада немојте уместо детета прочитати лекцију, записати или му препричати сажетак и дати му да то научи. Најдрагоценији део процеса учења је рад на разумевању градива и одвајању битног од небитног.Ако дете учи по сажецима које сте Ви направили, учи ће механички , градиво ће брзо заборављати, а када му учитељ постави питање на другачији начин неги Ви, неће знати одговорити.

      Омогућите детету да учи и изван куће.

      Похвалите сваки дететов успех, а посебно труд и напредак. Важније је да је дете спремно да уложи напор да би решило задатак и да је напредовало, него какву је оцену добило.

      Не заборавите да деца уче имитирањем важних људи, најчешће родитеља. Посматрајући родитеље и учитеље, дете учи шта треба ценити, како се понашати и шта радити. Зато, ако родитељи читају, играју едукативне игре, договарају се, деца ће чинити исто.

Неколико техника које помажу у учењу

      Подвлачење битних чињеница, идеја или детаља (дете треба да разликује битне од небитних чињеница и да их посебно означава како би их лакше памтило).

      Састављање питања (када дете научи да поставља питања из садржаја који учи и да одговара на њих, учење ће постати забавније и активније, а дете ће разликовати битно од небитнога).

      Сажимање (преписује само битне делове из текста).

      Вођење бележака (својим речима препричава садржај који учи и на тај начин побољшава његово разумевање).

Помоћ у писању домаћих задатака

Писање домаћих задатака је чест узрок неслагања између деце и родитеља. Јако је важно, од почетка школовања, навикавати их да је то њихова обавеза и да је морају редовно извршавати, чак и онда када им се то не ради.

Како помоћи?

      Објаснити нејасно, указати на грешке и подстаћи дете да их само исправи;

      Немојте уместо детета решавати задатке, тиме му шаљете поруку да то оно само не може и навикавате га да то неко други ради уместо њега.

      Није неопходно, а ни добро, непрекидно седети уз дете док учи или пише задатке. Важно је да оно зна да сте му на располагању и да Вам се може обратити за помоћ.

      Не намећите се у задацима у којима то није потребно. Детету је понекад потребно само прегледати задатке како бисте му пружили осећај сигурности да је добро извршило своје обавезе.

      Код детета треба развијати став да је оно одговорно за извршавање својих обавеза, а Ви сте одговорни да му по потреби у томе помогнете, не и да то чините уместо њега.

Чему служе домаћи задаци

      Домаћи задатак омогућава детету да понови и увежба оно што је учило у школи;

      Да се припреми за следећи радни дан;

      Да детаљније проучи садржај који се обрађивао у школи;

      Да знања из различитих области обједини у једном задатку;

      Да научи како да користи литературу;

      Да се осамостали у раду;

      Да стекне  самодисциплину и осећај одговорности;

      Родитељи се кроз домаће задатке упознају са школским активностима;

Неколико савета....

      Договорите се око времена писања и нака то увек буде у исто време. Будите упорни у спровођењу овог договора;

      Саветујте да прво решава најтеже и најобимније задатке;

      Набавите блокче у коме ће записивати своје обавезе и тако избегните заборавност;

      Будите у контакту са другом децом и родитељима, тако можете повремено проверити шта дете има за домаћи задатак;

      Искључите телевизор и друге уређаје док ради задатак и учи;

      Да би дете успешно учило, треба и да се добро осећа. Гладно, уморно, жалосно и љуто дете пажњу преусмерава на узроке неугодности из организма и не може се усмерити на учење;

      Ако је жалосно или љуто (због слабе оцене, свађе са другом, ...) поразговарајте са њим и дајте му мало времена да избаци негативне емоције;

      Посматрајте понашање детета док пише задатке или учи. Када се почне више, него обично врпољити на столици, окретати на све стране, зевати, љутити се, грешити, то је знак да треба направити паузу, јер ће у супротном учење бити мучење;

      Не очекујте савршенство;

      Успех је кад је дете срећно и задовољно собом;

      Не упоређујте дете са другом децом;

      Дете треба научити да се такмичи само са собом;

      Показујте му љубав;

      Слушајте своје дете;

      Ако га грдите за нешто лоше, похвалите за добро;

      Не претерујте ни са похвалама;

      Грешке и неуспеси су саставни део живота;

      Помозите им да виде своје добре и лоше особине;

      Пружите добар пример својој деци;

      Допустите свом детету да буде просечно

Прилог бр.2 Позивница:

Драги родитељи !               

Позивам Вас на родитељски састанак 02.09.2014. у 11часова и 30 минута  у учионицу нашег одељења. Упознаћемо се са темом „ Како помоћи деци у учењу и раду домаћих задатака“. Радићемо у радионици која ће трајати 90 минута.

Дођите, размените своја искуства са другим родитељима и сазнајте нешто ново.

Ваша учитељица Биља

„Детету пуно љубави треба,

да срећно расте, да гради свет,

никад му немој сасећи крила,

подржи сваки његов лет!“

Професионална добит :

1.Усвајање знања и вештина неопходних за креирање конструктивнијег приступа у раду са родитељима.

 2. Разумевање улоге разредног старешине у креирању односа између родитеља и школе.

 3. Теме и начини рада са родитељима.

4. Унапређивање културе дијалога.

 5. Упознавање са карактеристикама различитих васпитних стилова.

6. Креирање сценарија за родитељске састанке. 

7.Лакше планирање рада.

Из свега овога проистиче да је моја лична и професионална добит стварање и развој опште климе која подстиче и уважава сарадњу.

Након примене знања стечених на семинару успоставила сам добру сарадњу са родитељима. Кроз ту сарадњу потпуније сам упознала своје ученике и њихове личне проблеме. Самим тим резултати у раду са ученицима су бољи.

Родитељи се радо одазивају позивима и долазе у школу, не само по позиву већ када осете жељу и потребу. Укључују се у заједничко доношење одлука везаних за развој, учење и социјални живот деце у разреду.Заједно са мном и са децом осмишљају и креирају разноврсно окружење у ком деца уче. Организовала сам велики број радионица за родитеље и ученике, отворених врата и сличних сусрета, којима се радују и родитељи и ученици.

На састанцима са родитељима упознала сам се са породичним навикама и културом породице.То ми омогућава  лакше планирање рада.

Добити од Тематских родитељских састанака за ученике и родитеље

Сарадња треба да буде обострано корисна, а са циљем постизања најбољих резултата деце. Основа сарадње је међусобна информисаност.Родитељи поседују највише информација о детету :шта воли, шта не воли, како реагује, како усваја новине.... Наставник поседује информације какосе то исто дете понаша у колективу, како напредује у учењу, како извршава обавезе... Свака информација ,коју родитељ и наставник размене, користи се за схватање и разумевање узрочно-последичних веза и планирању реакција  и једних и других, према детету.

Неке од добити за родитеље:

• Боља комуникација са школом и дететом
• Јасна ситуација о раду и владању детета
• Одговорност за рад и владање детета
• Боља информисаност о раду школе и постигнућима детета
• Повећана мотивација за сарадњу са школом
• Права слика о развоју детета
• Повећано задовољство родитеља
• Породица постаје видљива
• Њени обрасци функционисања су уважени и уврштени у план рада
• Добијају идеју како да се укључе у рад школе
• Упознавање са различитим , подједнако вредним начинима породичног функционисања

Неке од добити за ученике:

·         Побољшање радних навика

·         Појачана мотивација за учење

·         Повећано интересовање за ваннаставне активности

·         Веће интересовање за ваншколске активности (корисно провођење слободног времена)

·         Повећана жеља за напредовањем

·         Бољи успех у школи

·         Квалитетнија комуникација са околином

·         Ефикасније решавање проблема

·         Већа одговорност

·         Задовољство личним и колективним успехом

·         Осећање сигурности и уважавања

·         Самопоштовање

Семинар „Како радити  са родитељима“ нуди идеје како се на радионичарски начин може радити са родитељима, упознавање са начинима конструктивне комуникације у индивидуалној сарадњи као и начине препознавања потреба.

Сматрам да треба организовати што више породичних окупљања да би оснажили систем подршке породицама и ученицима, а уједно се подстиче изградња пријатељстава која могу да трају и целог живота.

Сврха приступа усмереног на афирмацију породичне културе и вредности , полази од премисе да „бити хуман значи да се гласно и јасно именује свет полазећи од личног искуства. Бити човек значи да имаш право да кажеш и да те чују и да радиш на томе да и други проговоре и да буду чути“. (Стрингер 1997.)

 Литература:

Миле Илић, Радмила Николић, Бранко Јовановић (2006.), Школска педагогија,Ужице;

Радмила Николић, Бранко Јовановић (2005.),Школска и породична педагогија- практикум, Ужице;

Брајковић, С. и Живковић, Ж., (2002.), Jа то могу, Осијек;

Severe, S., (2000.), How to Behave London, Vermilon

“Vesele matematičke zgode” autora Gordane Paić-Željka Manzoni. šk,