ЛЕПИМ РЕЧИМА ДО ПРАВИЛА - Просветни преглед, 2014. Аутор Биљана Вуловић

Кликом на линк отвара се чланак:
http://www.slideshare.net/biljanavulovic7/lepim-reima-do-pravila-prosvetni-pregled-2014-autor-biljana-vulovi

НОВА УЛОГА УЧИТЕЉА - Просветни преглед, фебруар, 2013. -аутор Биљана Вуловић

Кликом на линк отвара се чланак:
http://www.slideshare.net/biljanavulovic7/nova-uloga-uitelja

ПРЕЗЕНТАЦИЈА - Отворена врата за ученике родитеље "Принц и просветитељ", аутоор Биљана Вуловић

Презентација се отвара кликом на линк:

http://www.slideshare.net/biljanavulovic7/prezentacija-otvorena-vrata-princ-i-prosvetitelj

ВЕЗА ИЗМЕЂУ УЧЕЊА И ЖИВОТА УЧЕНИКА

Али из дана у дан све више верујем да се основни задатак нас као људских бића састоји у томе да тражимо везе и тако увежбавамо своју машту...Из тога следи да је главни задатак образовања храњење маште и брига о њој.

Кетрин Патерсон

Поставите себи питања:

• Како ћу подстаћи знатижељу ученика?
• Како ћу им удахнути вољу за учењем?
• Како ћу их натерати да пожеле да сазнају више?
  
  
  

АНГАЖОВАЊЕ УЧЕНИКА

Млади продавац се разочарао. Није успео да склопи важан посао. Разговарајући са шефом, младић је слегнуо раменима. "Претпостављам", рекао је , "да то само доказује да коња можете одвести до реке , али да га не можете натерати да пије воду."

"Синко", одговорио му је шеф, даћу ти један савет: Твој посао није да га натераш да пије. Твоје је да га натераш да ожедни."

Из часописа Bits and Pieces, 14.01.1999.

Сви ученици долазе у школу са жељом да нешто науче. Улазе у свет у коме их стимулише ново градиво, интригирају идеје које чују у разговорима и активности које упражњавају с наставником и школским друговима, а имају и лични интерес да теже за знањем.

..............................

Понекад се, међутим ,ученици отуђе од школе. Можда не успевају да се пронађу у градиву које обрађују и неопходно их је "упецати". Можда не успевају да се изборе са свим оним што се од њих тражи или пак не виде сврху задатка који добијају. Може се десити да градиво с којим не успевају да успоставе везу на личном плану код њих изазива досаду и фрустрацију.

Како да градиво предвиђено наставним програмима учинимо занимљивим за сву децу? Како да у учионици успоставимо за ученике значајне, изазовне и отворене ситуације које ће их покренути на учење? Како да наставу организујемо тако да ученицима буде омогућено да активно уче и да на критички начин сагледавају и вреднују градиво које обрађују? Како ученицима предочавамо постојање мноштва начина гледања на свет? Које методе користимо да их доведемо до тачке у којој постају "жедни" нових идеја и интеракције?

Елиот Ајзнер тврди да настава треба да се бави "стварањем умова".Деца се рађају с мозговима, наглашава он, а наша је дужност да омогућимо да се ти мозгови развију у умове. Наставници који сваког дана доносе одлуке о томе како ће се одвијати настава располажу алаткама за мењање ума.

Изазов се састоји да учионицу претворите у место на ком се учење повезује са њиховим животима, проблемима и оним што им се догађа.С обзиром на то да је мозак гладан смисла, морате да размислите и о начину на који ћете наставне садржаје повезати са претходним знањем, разумевањем и искуствима ученика..........

Добро размислите и о овим питањима:

• На који начин ћу тему представити да они буду толико заинтересовани да пожеле да сазнају више?
• Када да их једном "упецам", шта ћу да предузмем да одржим њихову пажњу, да пробудим растуће интересовање тако да заиста постану жедни новог знања?
• Како ћу успети да продубим ово искуство тако да ученици почну критички да размишљају и постављају занимљива питања?
• Како ћу их подстаћи на самостално истраживање у коме ће пронаћи додатне информације?
• Које занимљиве ствари ћу покушати да их наведем да учине или направе користећи све те информације које су открили?
• Како ћу мапирати наставу уназад: од завршног задатка, повезаног са свим што су у лекцији научили, до њеног почетка?

Наставници могу подстицати истинско учење тако што ће учинити да наставни садржаји добију лично значење за ученике. Они морају пронаћи начине да ученике упецају и помогну им да извуку смисао и значење из онога што уче.

Кетлин Гулд Ланди

"Заинтересујте ђаке за учење" - 50 примера добре наставне праксе 

НАЈБОЉЕ ЗАДУЖБИНЕ

"Задужбине се могу подизати и новцем и добрим делима. Но задужбине , које се подижу новцем мање су од задужбина које се чине добрим делима. Задужбина, коју неко чини сам собом, својим личним радом, лишавајући се и сам мучећи се, вреди више од задужбине која се новцем подиже." 

Народна прича

ВЕДРИМ И ОБЛАЧИМ...

"Дошао сам до застрашујућег закључка.Ја сам одлучујући чинилац у учионици. Мој лични приступ ствара одређену радну климу. Моје расположење датог дана ведри и облачи. Као наставнику дата ми је огромна моћ да учиним живот детета радосним. Могу постати справа за мучење или оруђе инспирације. Могу да понижавам или подстичем, да повређујем или исцељујем. У свим ситуацијама од моје реакције зависи да ли ће криза ескалирати или ће се смирити, да ли ће дете бити хуманизовано или дехуманизовано."

Хаим Гинат

ОБРАЗОВАЊЕ

„Образовање у свом најбољем виду представља процес у ком  људи уче да истражују идеје о себи и свету у ком живе, да постављају питања о искуству  које зовемо животом, да прихвате двосмислености, да без страха примете оно што је необично и да новим очима гледају на оно што је обично.“  -Максин Грин

НЕМАЊИЋИ - ПРОГРАМИРАНИ МОДЕЛ РАДА (2008.) - Биљана Вуловић, Основна школа „Свети Сава“, Топоница

Резиме: Програмирана настава представља посебну врсту наставе у којој ученик обавља учење по унапред утврђеном и непроменљивом поступку. Овај модел садржи знање распоређено по одређеним чланцима. Сваки чланак има  информацију, задатак, место за рад, и повратну информацију.

Кључне речи: Програмирана настава, чланак, секвенца.

Програмирани модел рада подразумева да ученици раде на садржају који је од стране наставника припремљен по узору на програмирани материјал (полупрограмирани материјал).

Припремајући се за употребу овог модела рада наставник :

1. идентификује наставне јединице које су прикладне за програмирану обраду
2. приступа изради полупрограмираног материјала

Израда подразумева рашчлањавање садржаја наставне јединице на мање логичке целине, формулисање задатака и њихових тачних решења.

Програмирани чланци садрже:

      Информацију која се учи;

      Задатак који се односи на ту информацију;

      Простор за решавање задатка;

      Повратну информацију;

Главне етапе у процесу програмиране обраде наставних садржаја су:

      Упутство за рад ученика;

      Самосталан рад ученика;

      Повратна информација;

      Заједничко понављање и систематизација;

ПРЕДНОСТИ ПРОГРАМИРАНЕ НАСТАВЕ

      У процесу стицања знања ученици су самостални и активни;

      Темпо рада је индивидуализован, брзина усвајања градива примерена је учениковим споспобностима;

      Могућност самоконтроле- увид у резултате рада ( постојање повратне информације као подстицајног фактора);

      Знања се стичу за сразмерно краће време;

      Наставници често програмираном наставом постижу боље резултате;

      Погодна је за рад у комбинованом одељењу;

НЕДОСТАЦИ ПРОГРАМИРАНЕ НАСТАВЕ

      Комуникација на релацији наставник-ученик и ученик-ученик је смањена;

      Сви ученици стичу знање на истом нивоу;

      Ограничен временски период предвиђен за рад на полупрограмираном материјалу;

      Због строге усмерености рада учениково  лично стваралаштво мало долази до изражаја, мало се развијају способности ученика;

      Делотворност методе је условљена наставним садржајем;

      Деца укључују мањи број чула;

      Умањена је васпитна компонента рада;

      Мали кораци на којима се заснива учење подстичу активно трагање за решењима код неких ученика.

Ово говори да је добро да се наставни процес заснива не само на програмираној настави, већ на комбинацији различитих начина поучавања и учења.

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС ПРИМЕНОМ ПРОГРАМИРАНЕ НАСТАВЕ

Општи подаци

      Назив школе:             Основна школа „Свети Сава“, Баре

      Датум:                                    _________________

      Редни број часа:        _________

      Разред и одељење:    Четврти

      Наставник:                 Биљана Вуловић

МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

      Предмет: Природа и друштво

      Тема: Осврт уназад -прошлост

      Наставна јединица: „Живот народа у доба Немањића“

      Претходна наставна јединица: „Прошлост, развој државе Србије“

      Наредна наставна јединица: „Турци освајају српске земље“

      Тип часа: обрада

      Напомена: Обрада ове наставне јединице ради се два часа (као двочас);

      Настана метода: Разговора, решавања задатака на основу датих информација

      Наставна средства: материјал за програмирану наставу

      Облици рада: Фронтални, индивидуални

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ ЧАСА:

Образовни:

Стицање и проширивање знања о животу на двору, манастирима, у селу, одевању, занатима у доба Немањића.

Функционални:

Оспособљавање ученика за самостално учење .

Васпитни:

Изграђивање националног идентитета, љубави према домовини, прецима, критички однос према историји.

ТОК ЧАСА

Подсећање:

·         Активности наставника и ученика;

      Оснивање Рашке

      Први владар династије Немањића?

      Доприноси Стефана Првовенчаног и Светог Саве српској држави?

      Душан као први српски цар

      Зашто Урош има надимак „Нејаки“?

Увођење у тему (активности наставника):

• Најава циља: Упознаћемо се ближе са начином живота људи у доба Немањића;
• Запис наслова на табли;
• Предлог начина рада, индивидуални облик
• Читање упутстава за рад

Главни део часа:

• Ученици добијају полупрограмирани материјал уз подстицај за самосталан рад;
• Време рада ученика индивидуално: око 40 минута;

Повратна информација:

·         Краћи разговор са ученицима о томе да ли им се свиђа овакав рад;

·         Систематизација градива кроз питања:

      Оснивач династије Немањића

      Владар и властелини

      Просторије у средњевековном двору

      Повод ратова

      Имена наших манастира које знате

      Земљорадња

      Сточарство

      Занати

      Каравани, трговина

      Рударство

      Ризница, опис

      Одевање

      Празници.

Домаћи задатак:

Како замишљате неке од драгоцености које је владар чувао у ризници, опис, цртеж. Како замишљате библиотеку?

ПОЛУПРОГРАМИРАНИ МАТЕРИЈАЛ

Насловна страна             Данас учимо о животу народа у доба Немањића Стефан Немања,родоначелник лозе Немањића Грб династије Немањић

        

УПУТСТВО ЗА РАД          Помоћу овог материјала научићете најбитније чињенице о животу народа у доба Немањића.          Садржај је подељен тако да на свакој страни постоји краћи текст, као и задатак који је потребно решити на основу прочитаног и слика . Одговоре упиши на одговарајућој црти. Тачно решење сваког задатка налази се на последњој страни материјала који држиш у руци.          Немој гледати у решења пре него што самостално одговориш на задатак.          Ако је твој одговор тачан –БРАВО –можеш прећи на други задатак. Ако си погрешио, поново прочитај текст и покушај да пронађеш тачан одговор. За неке изразе објашњења су дата у ПОЈМОВНИКУ. Ако ти нешто није јасно за помоћ се обрати учитељу.           Желим ти успешан рад !

1.чланак ВЛАДАР И ВЛАСТЕЛИНИ          Некада у Србији није било као данас. Најмоћнији људи у Србији су били властелини. Они су имали велике поседе и приходе са њих. Међу њима, највећу власт имао је владар. Он је управљао државом, командовао војском. Владари су били из породице Немањић, а после њих из породица Лазаревић и Бранковић. Ратовало се да би се земља одбранила или проширила. Властелини су са владаром ишли у рат.У биткама су учествовали и владар и властела. Они су били у коњици, а остали војници у пешадији. 1.Најмоћнији људи у Србији били су________________. 2.Из којих породица су били српски владари?_________________ 3.Погледај слику и напиши шта су од опреме и оружја носили српски ратници.________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

2. чланак ЖИВОТ НА ДВОРУ, У МАНАСТИРИМА          Владар је живео на двору. Двор је био утврђен зидинама и кулама. Највиша кула се звала бранич-кула. На улазу је била тешка капија која се ноћу затварала. Унутар дворишта било је више зграда различите намене. Највећа је била намењена владару и његовој породици. У њој се налазила дворана за госте, трпезарија, библиотека, ризница. Остале зграде су служиле за чување намирница, припремање хране. Било је зграда за послугу, војнике, службенике, госте. На крају ту су штале и појила за стоку. Унутар дворишта био је бунар. На истакнутом месту била је и црква. Погледајте остатке средњевековног двора МАГЛИЧ.                                         Манастири су били верски и културни центри. Владари су градили манастире: Студеница, Жича,  Дечани, Манасија.      4. Какву намену су имале капија, куле и зидине којима је двор био ограђен?___________________________________________________________________________________________________________________________________________________ 5.Опиши изглед манастира._____________________________________________________ __________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ 6. Наведи име манастира у коме си био/била:_______________________________________

3. чланак ЖИВОТ НА СЕЛУ            Најбројнији део становништва су чинили људи који су живели у селима. Гајили су житарице (пшеница, раж, овас јечам, просо), поврћа: сочиво, боб, грашак, зеље, купус и лук. Од воћа су узгајали: јабуке, крушке, шљиве, дуње, трешње, вишње и грожђе. Пчеларством су се бавили због меда и воска.           Другу групу сељака чинили су сточари –пастири. Они су гајили велика стада оваца и коза, коње, мазге, говеда и свиње.           Села су се најчешће подизала на сунчаној страни, у близини воде, извора, потока или бунара. У дворишту је била кућа, житна јама, пекара, штала и појило за стоку. У градњи се користило највише дрво. Сеоске куће су најчешће имале једну просторију. Жене су обављале кућне послове, преле вуну, ткале и шиле.                            7.     Зашто су села подизана у близини воде?_____________________ __________________________________________________________ 8. Поред других послова жене су преле, ткале и шиле. Зашто? _________________________________________________________ _________________________________________________________ 9. Које су користи сточари имали од стоке? ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________

4. чланак ЗАНАТИ         У градовима и селима било је заната. Ковачи су правили алат и оружје. Златари су ковали новац и правили накит. Грнчари су од глине правили посуђе, лонце, тањире, чиније и чаше.Ткачи су ткали тканине за одећу, постељину и простирке. Дрводеље су израђивале разне ствари од дрвета за грађевине, мостове, куће и намештај. Трговци су доносили у Србију робе које није било(со, зачини, добро оружје, лепе тканине). Трговци су путовали у караванима, групама које заједно путују да би се лакше заштитили од опасности.                                   10.Наброј занате које си запамтио-ла. ____________________________________________________________ 11.Шта су трговци доносили у Србију? ____________________________________________________________ 12.Какве су опасности биле за трговце на путу? _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________

5. чланак РУДАРСТВО И НОВАЦ           Рударство се у Србији развија почетком друге половине 13. века. Најзначајније руде су биле: гвожђе, сребро, олово и бакар. Највише се извозило сребро. Око рудника су се стварала насеља где су уз рударе , живели трговци, занатлије и службеници. Обично се ту налазила и ковница. Први владар који кује новац је Краљ Урош. На новцу је утискиван лик владара и име. Владар је у ризници чувао новац, накит и друге драгоцености.                                                                                                                                   13. Нацртај линију времена и обележи век у коме почиње да се развија рударство у Србији. ____________________________________________________________ 14.Зашто су се око рудника стварала насеља? ____________________________________________________________ 15.Лик ког владара се налази на првом новцу? ____________________________________________________________

6.чланак ОДЕВАЊЕ И ПРАЗНОВАЊЕ       Сељаци су носили једноставну одећу по изгледу и материјалу. То су биле кратке и дуге кошуље, гуњ, панталоне. Одећа се правила од конопље, лана, вуне.         Најлепшу и најбогатију одећу носили су владари и њихове жене. Тканине су биле од свиле и сомота у бојама, везене сребрним и златним концем. Од накита се носило прстење, минђуше, огрлице, наруквице...                                      У цркви се празник прослављао уз молитву и литургију. Породични празници( свадбе, славе, крштење) прослављани су у дому уз јело и пиће.           Неки празници су се прослављали на тргу уз игру и песму или са надметањима. 16.Од чега је зависио изглед одеће? ________________________________________________________              17.Како су изгледале прославе празника уз музику можете видети на слици. Погледај музичке инструменте ,да ли се на таквим или сличним инструментима и данас свира? __________________________________________________________________________________________________________________________

ПОЈМОВНИК

    ковница-радионица за израду металног новца

    литургија-служба божја, богослужење

    буздован-старинско оружје, топуз

    гуњ-јакна

    лан-биљка од које се израђивала одећа.

ТАЧНИ ОДГОВОРИ

1. Најмоћнији људи у Србији били су властелини.

2. Српски владари били су из породица Немањић, Лазаревић и Бранковић.

3. Српски ратници носили су штитове, копља, лук и стреле, тоболац за стреле, буздован, шлем, сабљу, мач, нож, оклоп,...

4. Зидине су штитиле град и двор од непријатеља, куле су служиле за посматрање, а кроз капију нису могли ући непожељни.

5.  Манастири су као и градови ограђени зидинама са кулама .На улазу је била капија. У оквиру манастира биле су једна или више цркава, манастирска трпезарија, собе за монахе, библиотека, некад болница.

6....

7. Села су подизана у близини воде да би људи лакше до ње долазили.

8. Зато што се тада само тако могло доћи до опдеће ,постељине, простирки,...

9. Сточари су од стоке добијали млеко, сиреве, месо, изнајмљивали су коње за превоз путника и робе.

10. Ковачи, златари, зидари, грнчари, ткачи, дрводеље, трговци.

11. Трговци су доносили со, зачине, добро оружје, лепе тканине.

12. Трговце су често вребали лопови и други разбојници.

13.            11.            12.           13.            14.           15.            16.             17.            

14. Рудари су стварали насеља да би били што ближе руднику у коме су радили и тако себи олакшали путовање.Да би насеље функционисало, осим рудара ту су биле потребне разне занатлије, трговци, чиновници...

15.Краљ Урош

16. Изглед одеће зависио је од тога ко ју је носио. Једноставну одећу носили су сељаци, најлепшу и најбогатију владари и њихове жене, властелини.

17. Да, и данас се свира на сличним инструментима.

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА

1. Природа и друштво за 4. разред  4б, Вера Матановић, Зорица Веиновић, Нада Станчић, Иванка Марковић( Едука, 2008.)
2. Познавање друштва за 4. разред,  Биљана Даниловић, Драган Даниловић (Завод за уџбенике и наставна средства ,1996.)
3. Историја за 6. разред, Раде Михаљчић, (Завод за уџбенике и наставна средства,1996.)
4. Методика наставе природе и друштва, Живољуб Лазаревић, др Вељко Банђур(Јагодина, Београд, 2001.)
5. Практикум из Методике наставе природе и друштва, др Вељко Банђур, Сања Благданић ( Београд, 2004.)
6. Методика наставе математике, др Мирко Дејић, др Милана Егерић, (Учитељски факултет у Јагодини, 2006.).