СЕОСКА ШКОЛИЦА

понедељак, 14. март 2016.

Радионица: КАДА СМО ИСПУЊЕНИ ЉУБАВЉУ И МИРОМ СРЕЋА ДОЛАЗИ САМА

Кад кујеш своју срећу, не ударај ближње по прстима.

Ибн Зафар

Радионица је публикована у Електронском зборнику Сабора учитеља 13. јуна 2016.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА РАДИОНЦЕ НАЛАЗИ СЕ НА ЛИНКУ
http://vulovic07.blogspot.com/2017/03/blog-post.html

Аутор радионице: Биљана Вуловић
Реализатори: Марија Ђорђевић и Биљана Вуловић

„Желим да помогнем младима да схвате ко су и где су, да упознају знање и рад других, чуда која су већ људи створили у областима природних и друштвених наука и уметности. Желим да ученици стичу знање практичним радом, али и размишљањем и напорним учењем. Желим да науче тешке вештине на једноставне начине. Пре свега, желим да моји ђаци, без обзира на то где предајем, осете да су део заједнице у којој су уважени као појединци, у којој се међусобно поштују и у којој поштују и воле сам процес учења. Другим речима, желим све.“

Херберт Кол

ТРАДИЦИОНАЛНА И САВРЕМЕНА УЧИОНИЦА

Успостављање равнотеже подразумева да се јавља осећај целовитости. Људи се труде да успоставе равнотежу у свим аспектима живота, обавеза на послу са једне , и породичних обавеза и друштвеног живота , са друге стране.

У прошлости се од наставника није очекивало да врши уравнотежавање средине. Наставна пракса се базирала на уверењу да је образовање известан корпус знања и вештина које ученик мора да усвоји. Задатак наставника је био да пренесе та знања ученицима који су били пасивни примаоци. Од ученика се очекивало да науче одређено градиво и они су , према постављеним стандардима, или прелазили у следећи разред или понављали годину.

Схватање процеса учења се променило у последњих неколико година.

Нагласак је стављен на наставне методе и технике учења тако да се ученици подстичу на непосредно истраживање и посматрање, појмовно разумевање, решавање проблема, коришћење разноврсних извора за учење и сарадњу кроз рад у групи.

Суштина је у учењу за стварни живот.

ПЕДАГОШКА РАДИОНИЦА

Педагошка радионица се може дефинисати као организациона форма активности у којој ученици играњем улога , презентацијом, читањем, рачунањем, цртањем и на други начин активно раде на градиву , самостално у међусобној интеракцији и уз помоћ наставника остварујући циљеве учења. Карактеристично, али не и обавезно, за педагошке радионице јесте да ученици не морају да седе у својим клупама, да у току учења могу ходати по учионици, припремати или користити материјале за учење и презентацију, користити таблу и зидове учионице, другачије распоредити клупе за седење и слично. Педагошка радионица предвиђа активности ученика у раду на градиву или задатку, најчешће у виду прецизно дефинисаних корака који уједно представљају фазе наставног часа, фазе рада на задатку.

За разлику од традиционалног наставног часа , педагошка радионица помало личи на производну радионицу у којој се обавља низ заједничких и самосталних радњи.

Традиционални наставни час се ослања првенствено на наставниково излагање, демонстрацију или примену неког другог наставног метода на градиву с циљем да се то градиво пренесе или посредује ученицима.

Једно од основних својстава педагошких радионица јесте да ученици преузимају знатан део наставникових активности. На тај начин оне су за наставника лакше у реализацији, али теже у припреми. Код ученика изазивају позитивне емоције и високу мотивисаност за рад у колективу и учење уопште.[1]

За добру наставу није важна количина добрих идеја , метода, техника, већ њихов избор, равнотежа и осмишљавање….

САРАДЊА СА РОДИТЕЉИМА

У раду је веома важна и сарадња са родитељима коју треба заснивати на поверењу и уважавању.

Родитеље треба информисати о свим аспектима школског живота и образовног процеса који се тиче њихове деце, о могућностима на које начине могу да се укључују у рад школе и дају свој допринос унапређењу квалитета васпитно – образовног процеса.

Пружити им прилику да изразе своје ставове и потребе ( да родитељи буду видљиви у процесу образовања своје деце).

На тај начин се ствара позитивна атмосфера у школи, развијају компетенције родитеља, мотивишу други родитељи ,утиче на мотивацију ученика, ствара се партнерски однос између школе и локалне заједнице.

Организујем заједничке радионице за родитеље и ученике на актуелне теме ,спортске манифестације за родитеље, наставнике и ученике, укључујем родитеље у рад школских секција, у организацију и реализацију хуманитарних акција и сличних школских активности,обележавање битних датума, уређење школског простора, реализацију приредби, изложби….

Тамо где су родитељи, као равноправни партнери , конструктивно укључени у живот и рад школе, деца су успешнија и задовољнија.

ОПШТИ ПОДАЦИ

Школа: Основна школа „Свети Сава“.

Место: Издвојено одељење у Барама

Датум: 26.02.2016.

Разред: Предшколци, први и трећи.

СТРУЧНИ ПОДАЦИ О РАДИОНИЦИ

Тема радионице: КАДА СМО ИСПУЊЕНИ ЉУБАВЉУ И МИРОМ СРЕЋА ДОЛАЗИ САМА

Предмети: Српски језик, Ликовна култура у корелацији са Музичком културом.

Наставни облици: Фронтални, групни, рад у пару

Наставне методе: Разговор, дијалошка, кооперативна, радионичарска.

Наставна средства: Евалуациони листићи,пак-папир,лепак,папири у боји,новине....

Специјални облик наставе: Радионичарски

Временска артикулација радионице: Радионица траје 180 минута.

Време за активности није наведено, наставник ће сам проценити када треба прећи на следећу активност и када ће бити паузе.

Циљ радионице:

Уживати у доживљају среће;

Повезати претходна искуства и сазнања о срећи;

Изградити социјалне вештине за односе који изазивају осећаје среће;

Задаци радионице:

Научити да препознају срећу у себи и у другима;

Вештина сарадње са групом и изналажење заједничког решења;

Развијање толеранције и уважавања мишљења других;

Подстицање мотивације и креативности;

Развијање моторичких способности ;

Неговање сарадничких односа у групи;

Активности наставника:

Даје упутства, објашњава, организује, усмераван надгледа, помаже….

Активности учесника радионице:

Размишљају, слушају, пишу, извештавају, глуме, посматрају, договарају се, певају, стварају, играју….

КОРАЦИ

Добродошлица родитељима и ученицима

Постављање правила - Разговором сами постављамо правила за радионицу . Правила се записују и каче на видно место за све. Она нам требају јер регулишу начин рада , као и међусобне односе. Правила треба да буду јасна, једноставна за примену, конкретна и позитивно одређена. Важе и за учеснике и за водитеље. Водим родитеље и ученике у постављању правила и записујем их.

Техника ГРОЗД – Срећа - подстиче размишљање пре дубље обраде теме, а може да послужи као начин понављања обрађене теме и као начин стварања нових веза или графичког приказа нових сазнања.

Упознавање кроз уважавање – Напишите на папиру три ствари које вас чине веома срећним.Затим слободно прошетајте по учионици у потрази за особом коју срећном чине исте ствари или имате што већи број сличних елемената. Када сте такву особу пронашли у пару тражите други пар који има укус сличан вашем. Тако формирамо групе са више чланова.

Гледање позоришне представе „Свети Сава и сељак без среће“ у извођењу ученика првог и трећег разреда.

Разговор о представи и заједничко проналажење поруке.

Учесници су рекли : СРЕЋА ЈЕ У НАМА САМИМА.

Заједничко извођење и играње уз песму Кад си срећан.

Мењамо текст песме , свака група по једну строфу.

Групе певају и изводе строфе песме са измењеним текстом.

Спајамо строфе и правимо једну песму коју певамо и играмо

Настала је нова песма:

Кад си срећан ( измењена верзија)

Кад си срећан ти помази друга свог (2)

Кад си срећан и кад желиш

С другим делит срећу ту, кад си срећан ти помази друга свог.

Кад си срећан ти загрли друга свог (2)

Кад си срећан и кад желиш

С другим делит срећу ту, кад си срећан ти загрли друга свог.

Кад си срећан ти пољуби друга свог (2)

Кад си срећан и кад желиш

С другим делит срећу ту, кад си срећан ти пољуби друга свог.

Кад си срећан ти понови ово све (2)

Кад си срећан и кад желиш

С другим делит срећу ту, кад си срећан ти понови ово све.

Групе добијају задатак шта ће правити - кутије „Срећним ме чини“ и „Несрећним ме чини“, родитељи ће правити кутије, а деца( ученици првог и трећег разреда) украсе за њих. Украси су сличице из часописа, ученици их одабирају и објасниће зашто су баш њих одабрали. Кутије ће остати у школи и у њих ћемо убацивати поруке које ћемо једном недељно читати и о њима разговарати ,предшколци –цртежом приказују тренутак када су се осећала срећно / несрећно .

Изложба и образлагање украса на кутији, зашто смо баш њих одабрали.

Ревидирање грозда

Утисци и попуњавање евалуационих листова.

ЕВАЛУАЦИОНИ ЛИСТ

Допало ми се…

Није ми се допало….

Други пут би желео/ла……

И на крају....

ПРИЛОЗИ:

Прилог 1.

Упознавање кроз уважавање – Напишите на папиру три ствари које вас чине веома срећним. Затим слободно прошетајте по учионици у потрази за особом коју срећном чине исте ствари или имате што већи број сличних елемената. Када сте такву особу пронашли у пару тражите други пар који има укус сличан вашем. Тако формирамо групе са више чланова.

Прилог 2.

Свети Сава и сељак без среће , народна прича – драматизација , Биљана Вуловић

Лица : сељак - Радич,сељакова жена - Милица, сељаково дете - Радојица, Свети Сава, 7 стараца , приповедач

ПРИПОВЕДАЧ: Свети Сава живео је пре око осам стотина година. Најмлађи син Немање, брат првог српског краља. Оснивач српске цркве, просветитељ, први познати српски писац, који је дирљиво описао живот и дело свог оца. Помагао је свом народу и новцем и саветима. О њему су испричане многе приче, ево једне о богатом сељаку који је имао све осим среће.

Сцена- соба уређена старински са сламарицама за спавање, софром, малим столичицама, дрвеним посудама, свећама…. Дете се игра дрвеним играчкицама на сламарици која је прекривена ћилимом, Сељак и његова жена седе на столичицама за софром. Обоје су обучени у народне ношње. Разговарају.

СЕЉАК РАДИЧ: Ове године је жетва била одлична. Имали смо по десет хектара пшенице, ражи, овса , јечма и проса. Сељаци сваки дан довозе немам више где да ставим, ако се не спакује , пропашће.

МИЛИЦА: Како је то лепо Раде, поврће је ове године било изузетно, сочива, боба, грашка, зеља, купуса, лука никад више. Давала сам по малко и овој сиротињи, нека се нађе по мало и за њихову децу.

РАДОЈИЦА: Нећу да једем само поврће, нећу, не волим!!!! (Размажено)

СЕЉАК РАДИЧ: Не мораш синко, родиле јабуке, крушке, шљиве, дуње, трешње, вишње и грожђе . Свега има. Ставићемо у трап да имаш за јело и кад зима дође.

РАДОЈИЦА: Нећу само то, хоћу још нешто лепше, слађе….

МИЛИЦА: Шта ћеш сине слађе од меда из нашег пчелињака, пуне наше посуде. А тек воска, свако вече да осветлимо и кућу и све зграде око куће.

РАДОЈИЦА: Мамаааа, хоћу још нештоо, нешто што нема ниједно дете!

СЕЉАК РАДИЧ : Ма , биће ту и проблема, нећу имати довољно торова за овце и козе кад их пастири доведу са планине са испаше. Све је пуно. А и ово дете, стално је незадовољно и увек таражи још.

МИЛИЦА: Раде , боље је да имамо него да гладујемо и патимо. Знаш ли колико сељака нема чиме децу да прехрани. А ми , чак и најбоље посуђе имамо и још би требало да купимо. Може нам се.

СЕЉАК РАДИЧ: (Замишљено) Знам, и поред свега нисам срећан.

МИЛИЦА: Како ниси срећан? Зашто?

СЕЉАК РАДИЧ: Не знам у чему је моја срећа, нема је.

МИЛИЦА: Ју, црни Раде, шта то говориш?!!!!

СЕЉАК РАДИЧ: Добро си чула, све имам , срећу немам и одох да је тражим.

Поздравља се са породицом и одлази. На рамену носи завежљај са нешто мало ствари. Уз пут среће једног старца седе браде.