Збор планинара у Голочелу 12.11.2018. у 10:00 часова код Дачка и Анђе.
Младе планинаре сачекале су вруће крофне баба Миљојке.
Стара јастучница, маказе, маркери, веште руке Анђе и Јане , готов Барјак!
Део трофеја и сошка нашег водича.
Урађена за 15 минута, али одлична!
Поносни барјактар Маре неуморно је носио до врха!
Анђин мотивациони говор и покрет!
Прво одредиште - хранилица за дивљач.
Искусни водич нам је показао трагове и остатке кукуруза, што значи, долазиле су животиње.
На појилишту смо видели трагове дивљих свиња, па смо им оставили и кукуруза.
А затим, храбро кроз шуму до врха.
У шуми смо видели стабла о која су срндаћи чешали рогове, јазбину коју је лисица започела, али је наишла на жилу дрвета и није могла даље. Тако водич каже :) .
И освојисмо врх Кременац, наш Барјак на 715 метара, више нисмо ПЛАНИНАРИ АМАТЕРИ, положили смо испит и постали ПРОФЕСИОНАЛЦИ.
Ратко се највише радовао.
Овде смо били у потрази за пухом, угроженом животињском врстом, али Анђа рече да је у хиберацији :).
Језеро је настало приликом минирања мајдана, погодили су жилу воде. Наш водич је као дете посматрао како се рупа пуни водом, јер је свакога дана долазио са радницима на мајдан. Играо се, као и сви ми тада. Данас је ту себи направи дивну кућицу. Засадио трешње, грожђе, порибио језеро.
Поглед на Крагујевац.
И полако силазимо, то фотограф није много забележио, више се котрљао :) .
Мало смо разгледали чеку и правили планове шта радити уколико се појаве дивље свиње.
Извор реке ЛЕПЕНИЦЕ.
Овде понире и појављује се после неких стотинак метара...
Запис стар око 330 година.
Кући нас је чекао топао и укусан ручак, а онда смо, вервали или не играли фудбал.
Драги родитељи, хвала на организацији планинарења !
ХВАЛА ПОРОДИЦИ РАКОВИЋ НА ГОСТОПРИМСТВУ!
