ПОРОДИЧНА СРЕЋА ОД СВЕГА ЈЕ ВЕЋА - 2015.

ИСПОД НЕБА ДЕЦИ ТРЕБА

Једном детету не треба много,

да задовољно оно буде,

мораш бити са њим обазрив

да не изгуби веру у људе.

Када му нешто ти обећаш,

испуни своје обећање,

ал* пре тог* добро размисли

јер дете не воли лагање.

Детету треба нежна мама,

која му стрпљиво прича приче,

која разуме његове туге

и њене туге на дечије личе.

Детету треба добар тата,

који неће по подне да дрема,

који ће с* њим проводити време

и онда када времена нема.

Детету требају бата и сека

да се играју и да се воле,

да скупа раде своје задатке

и да иду заједно до школе.

Детету требају бака и дека

да са њима проводе дане,

кад мама и тата нису код куће,

да га чувају док не сване.

Детету требају прави другари,

треба му игра , забава, шала,

треба му природа, здравље и слога,

да би расла створења мала.

Детету треба породица

која ће утеху да му пружи,

треба му љубав и лепа прича

и неко с* ким ће да се дружи.

Луција Тасић (Испод неба деци треба, Ваљево, 2011.)

"ПОРОДИЧНА СРЕЋА ОД СВЕГА ЈЕ ВЕЋА"

"Ако кажем да је срећа релативан појам и да за њу не постоји дефиниција нећу рећи ништа ново. Неког усрећује музика, неког књиге, неког фудбал, неког нови ауто.... А мене? Мене срећном чини моја породица.

Породица је почетак и крај свега, алфа и омега. Она је предуслов среће и несреће. Породица која подржава, породица која даје, која воли, која помаже, усмерава, а по потреби и критикује. Не сме само бити породица која одмаже. Породица је извор среће за све људе па били они свесни или несвесни тога, а за децу посебно. Деца су у мојој глави, у мојим размишљањима, у мом срцу.... 

Данашње генерације деце живе другачије од нас, што је нормално. Нисам претерани традиционалиста и зато сматрам да се не треба враћати на старо и држати се круто ствари и принципа. ипак, из сваког доба треба сачувати оно што је добро. Треба неговати истинске вредности које су универзалне и важне за сва времена. ПОРОДИЦА ЈЕ ОНО ШТО ТРЕБА САЧУВАТИ. ЗДРАВА И СЛОЖНА ПОРОДИЦА.

Родитељи живе убрзано. И ја сам родитељ и сама тако живим. некада сам и ја била млада мама, некада је и мој син био мали.Иако сам увек имала много обавеза, нисам пропуштала важне тренутке.......

Кад моје дете има проблем, све моје активности престају.... Тада се наша мала породица усмерава на решавање проблема тражећи најбезболнији начин и најбољи пут. Не успевамо увек с* лакоћом све да решимо, али смо барем сви ту, сви заједно, да предлажемо, да тугујемо, да плачемо, да бодримо једни друге и да се подижемо.

Млади родитељи треба да знају да нема компензације за родитељску љубав, за време, за загрљај и пољубац, за разговор, поверење и блискост. Заблуда су скупоцене играчке, најмодернији мобилни телефини, најсавременији рачунари, фирмирана гардероба, најскупље патике.....Ништа не може бити замена за заједничке тренутке, за празнике, за породицу. ОВО СУ СТВАРИ КОЈЕ СЕ НЕ КУПУЈУ НОВЦЕМ. "

Луција Тасић (Реч ауторке- Испод неба деци треба, Ваљево, 2011.)

Шта рећи после ових Луцијиних речи, осим ХВАЛА ВАМ ДРАГИ РОДИТЕЉИ НА САРАДЊИ !!!!!

Васпитачица Марија у новој улози.....

Ова витална бака је моја бивша ученица Милица Витошевић, одазвала се позиву и са својом девојчицом и дечаком дошла на маскембал. Хвала Мицо.

Баки притисак као у девојчице....

Мини Маус

Две маме, две Јелене Ђокић, две јетрве, увек са нама и увек оригиналне...

Да све буде у реду постарала се полиција.

Васпитачица се удружила са особљем Дома здравља у Барама и Весна би :).

Негде, уз пут, младожењи је остао део ципеле.

Баке су пожелеле фотографију са новим доктором унашем малом селу.

И док су они гледали дечицу, на брзину смо се фотографисали, да не виде ;).

Вук, црвенкапа и ловац.

Иде бака као змај.

Бака, црвенкапа, ловци и вучко.

Да се засладимо, учитељица и васпитачица праве најлепше колаче и гибанице.

Мама мора да ради, али бака је ту.

ХВАЛА РОДИТЕЉИ, ПОНОСНА САМ НА СВЕ ВАС !