Лица : сељак - Радич, сељакова
жена - Милица, сељаково дете - Радојица, Свети Сава, 7 стараца , приповедач
ПРИПОВЕДАЧ: Свети
Сава живео је пре око осам стотина година. Најмлађи син Немање, брат првог
српског краља. Оснивач српске цркве, просветитељ, први познати српски писац,
који је дирљиво описао живот и дело свог оца. Помагао је свом народу и новцем и
саветима. О њему су испричане многе приче, ево једне о богатом сељаку који је
имао све осим среће.
Сцена- соба уређена старински са сламарицама за спавање,
софром, малим столичицама, дрвеним посудама, свећама…. Дете се игра дрвеним
играчкицама на сламарици која је прекривена ћилимом, Сељак и његова жена седе
на столичицама за софром. Обоје су обучени у народне ношње. Разговарају.
СЕЉАК РАДИЧ: Ове године је жетва
била одлична. Имали смо по десет хектара пшенице, ражи, овса , јечма и проса.
Сељаци сваки дан довозе немам више где да ставим, ако се не спакује , пропашће.
МИЛИЦА: Како је то лепо Раде, поврће је ове године било
изузетно, сочива, боба, грашка, зеља, купуса, лука никад више. Давала сам по
малко и овој сиротињи, нека се нађе по мало и за њихову децу.
РАДОЈИЦА: Нећу да једем само поврће, нећу, не
волим!!!! (Размажено)
СЕЉАК РАДИЧ: Не мораш синко, родиле јабуке,
крушке, шљиве, дуње, трешње, вишње и грожђе . Свега има. Ставићемо у трап да
имаш за јело и кад зима дође.
РАДОЈИЦА: Нећу само то, хоћу још нешто лепше,
слађе….
МИЛИЦА: Шта ћеш сине слађе од меда из нашег
пчелињака, пуне наше посуде. А тек воска, свако вече да осветлимо и кућу и све
зграде око куће.
РАДОЈИЦА: Мамаааа, хоћу још нештоо, нешто што
нема ниједно дете!
СЕЉАК РАДИЧ : Ма , биће ту и проблема, нећу
имати довољно торова за овце и козе кад их пастири доведу са планине са испаше.
Све је пуно. А и ово дете, стално је незадовољно и увек таражи још.
МИЛИЦА: Раде , боље је да имамо него да
гладујемо и патимо. Знаш ли колико сељака нема чиме децу да прехрани. А ми ,
чак и најбоље посуђе имамо и још би требало да купимо. Може нам се. Нека нам завиде.
СЕЉАК РАДИЧ: (Замишљено) Знам, и поред свега
нисам срећан.
МИЛИЦА: Како ниси срећан? Зашто?
СЕЉАК РАДИЧ: Не знам у чему је моја срећа, нема
је.
МИЛИЦА: Ју, црни Раде, шта то говориш?!!!!
СЕЉАК РАДИЧ: Добро си чула, све имам , срећу
немам и одох да је тражим.
Поздравља се са породицом и одлази. На рамену
носи завежљај са нешто мало ствари. Уз пут среће једног старца седе браде.
СЕЉАК РАДИЧ: Знаш ли, старино, да ми кажеш, где
је моја срећа?
СТАРАЦ 1: У раду.
СЕЉАК РАДИЧ: Не знам има ли човека који ради
више од мене и који има више надничара, али ту не видим срећу.
Окреће се и одлази даље. Наилази на другог
старца.
СЕЉАК РАДИЧ: Знаш ли, старино, да ми кажеш, где
је моја срећа?
СТАРАЦ 2: У реду.
СЕЉАК РАДИЧ: Ред? Свашта.
Окреће се и одлази даље. Наилази на другог
старца.
СЕЉАК РАДИЧ: Знаш ли, старино, да ми кажеш, где
је моја срећа?
СТАРАЦ 3: У поштењу.
СЕЉАК РАДИЧ: И то ми је нека срећа, поштено
исплаћивати наднице сељацима. Шта ту има да ме радује и весели?
Није одмакао ни пушкомет кад наиђе на још
једног старца.
СЕЉАК РАДИЧ: Знаш ли, старино, да ми кажеш, где
је моја срећа?
СТАРАЦ 4: У добром здрављу.
СЕЉАК РАДИЧ : Сви у кући су здрави и дебели од
силне хране. Мој Радојица има свега. Милица пуца од здравља.
Окреће се и одлази даље. Наилази на другог
старца.
СЕЉАК РАДИЧ: Знаш ли, старино, да ми кажеш, где
је моја срећа?
СТАРАЦ 5: У мирном, лепом и задовољном животу.
СЕЉАК РАДИЧ: Шта ови људи говоре? Лепо их питам
где је моја срећа, хоћу да ми покажу место, а они ми одговарају нешто десето.
Нећу ни да их слушам , одох даље.
И тако, опет наиђе на једног мудрог старца.
СЕЉАК РАДИЧ: Знаш ли, старино, да ми кажеш, где
је моја срећа?
СТАРАЦ 6: У умерености и чистоти.
СЕЉАК РАДИЧ: Ово више нећу да слушам, све саме
глупости, као да ја не знам, хоћу место да ми кажу, место на ком се налази моја
срећа.
ПРИПОВЕДАЧ: Идући тако наиђе на једног калуђера
, а то беше Свети Сава, сељак се много
обрадује и упита калуђера.
СЕЉАК РАДИЧ: Часни оче, ја сам човек без среће,
па ево пођох у свет да је потражим, но те молим да ми покажеш: где је могу
наћи?
СВЕТИ САВА: Ако си паметан, ти си срећан, а ако
си луд, ти си без среће. Ако си паметан ти ћеш слушати савете , опомене и поуке
паметних старих људи, који су много којешта претурили преко главе; а ако си без
памети, нећеш никога слушати и бићеш без среће.
ПРИПОВЕДАЧ: У калуђера је имао велику наду , да
ће му бар он рећи : где му је срећа? Али кад му он одговори, одлучи да даље не
путује, него се врати кући, па послуша савете овога калуђера и оних стараца,
који му одговараху где му је срећа. Кад је дошао кући , он је у њој увео рад,
ред, поштење, добро здравље, миран , леп и задовољан живот и умереност и
чистоту. После овога све му је кренуло још боље. Кућа му је пропевала. Чељад му
је била весела стока напредна, имање и даље родно , а он задовољан и срећан.
Сцена – жена плете и певуши , дете се весело и
задовољно игра , сељак седи на столици, посматра их и за себе говори.
СЕЉАК РАДИЧ: Е, људи, ко би то помислио , ко би
се томе надао, ко би то веровао, да је срећа била у мени, у мојој памети и
мојим рукама? А ја пошао по свету , као махнит, да је тражим, од немила до
недрага, и да је нађем. Хвала ономе духовнику, што ме поучи и врати. Да не беше
њега, ја бих пропао тражећи срећу , и никад је и нигде не бих нашао изван себе.
Текст драматизовала Биљана Вуловић
Корижћена литература: Читанка за трећи разред - Водено огледало, Едука