Драмски текст - ВАСКРШЊИ ОБИЧАЈИ - Биљана Вуловић

Баба поред шпорета, деда седи за софром. На софри корпица са јајима, шерпица, флаша са васкршњом водицом, луковина, коприве......Мама све то сређује да када дођу деца ,сви заједно фарбају јаја.

Деда: Никада нећу заборавити оне радости наше деце о Васкрсу. Жао ми је што ће наши унучићи све заборавити, ништа им није важније  од рачунара и телефона.

Баба: Јесте деда, све си у праву али могли би смо мало да им испричамо и покажемо наше обичаје. Да виде и осете како је лепо кад је кућа пуна младежи , смеха и песме.....

Деда: Било би лепо да дође и наш други син са породицом, па да као некад прославимо најрадоснији празник за све укућане...

Баба: Е, вала , да га позовемо !

Мама: Баш се чудим што још нема деце из школе, обећала сам им да заједно фарбамо јаја.

(Отварају се врата и деца радосна улазе у собу.)

Деца у глас: Мама, ево носимо листиће и травке да шарамо јаја.

Мама: Спустите торбице па да вам тетка исприча обичаје који су везани за Васкршње фарбање јаја.

Тетка: Децо, обичај је правило настало дуготрајним понављањем у друштву. Његова снага и постојаност почивају на поштовању традиције.  На преношење обичаја и њихово мешање су кроз историју утицале велике сеобе народа, освајачки походи,ратови и ропства, што је довело до како вољног тако и невољног мешања крви.Нема народа без обичаја, без обзира где тај народ живи. Неки обичаји припадају само ужем крају, неки захватају читаве области једне земље, а неки су истоветни код различитих народа.

Милица Ц. :Тето, учили смо у школи да је у Аустрији веома важан празник Зелени четвртак, пред Васкрс, када је обичај да једу зелено поврће и овај дан симболишу јаја офарбана у зелену боју.

Нена Г: А у Мексику у четвртак пред Васкрс, верници иду у седам цркава и у свакој се моле за опрост грехова. На Велики петак симболично обележавају страдање Христово, а суботом организују паљење Јуде, лутке направљене од картона.

Милица Ђокић: Католици у многим земљама Васкрс дочекују у црквама у поноћ када се огласе црквена звона, љубе се три пута и празник васкресења може да почне.

Смиљанић: У Русији на дан Васкрса људи са корпама хране одлазе на гробове преминулих рођака где проводе већи део дана једући и тако одајући пошту преминулом.

Милица Ђ: А тек у земљама Јужне Америке у многим градовима васкршњи дан се претвори у карневал са музиком и конфетама.

Милица Ц: У Северној Америци деца тог дана траже јаја скривена у двориштима, чак и Бела кућа, у којој живи председник, отвара своје двориште за децу како би тражила васкршња јаја.

Стрина: Ето децо, обичаји се разликују од земље до земље, али постоје и обичаји који немају везе са вером, као што је обичај да васкршњи зека доноси поклоне деци. Задњих година кувана јаја замењују јаја од чоколаде. Најважније је да је то празник који окупља породицу и то је традиција која не треба да се прекине нигде, која год земља света да је....

Мама: Колико је чување обичаја било значајно за заједницу говори и изрека “боље земљу продати, него обичај изгубити”.

Тетка: Јаје је симбол обнављања природе и живота .

Вредна домаћица васкршња јаја боји на Велики петак.

Али , како се фарбају јаја, а да се испоштују сви обичаји?

Мама: Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене васкршње водице или богојављењске. (Док говори , мама све то ради).

Тетка:Симболика Фарбање јаја врши се у спомен на догађај када је света Марија Магдалена Мироносница ( то је она девојка ,која је са Пресветом Богородицом, непрекидно била уз Христа у току његовог страдања, и којој се Христос првој јавио по васкресењу ) путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија. Тада му је у знак пажње предала црвено јаје и поздравила речима : „ Христос Васкрсе“. Црвена боја симболише Христову крв, али је и боја васкрсења. 

Мама: А сада, док се јаја кувају идите код баке и деке да вам још нешто испричају о Васкрсу.

Деда:    У суботу прве недеље Часног поста, пада празник светог Великомученика Теодора Тирона - Теодорова субота . Тога дана се у православним домовима кува жито као за славу. Тако се слави успомена на један догађај из првих векова хришћанства. У време римског цара Јулијана Апостате , када је било гоњење хришћана ,нареди овај цар да се све намирнице по цариградским пијацама и радњама попршћу крвљу од жртвених животиња, како би се хришћани оскрнавили и не би могли да се причесте.

Бака: Еееее, али,  свети Теодор Тирон јави да хришћани Цариграда не купују ништа од намирница, него да у својим домовима, те недеље кувају пшенично жито и мешају са медом, и то узимају уместо хране. Хришћани тако и ураде, и достојни се причесте у недељу Православља. Као успомену на тај догађај, у овај дан, домаћице кувају жито као за славу, и служе своје укућане и госте који тога дана дођу у кућу.

Тетка:Још један важан обичај, везан за овај празник, је да се причешће ,осим у цркви, обављало у природи. КОД НАС, У ШУМАДИЈИ, био је обичај да се причест обави у природи, једењем пупољка леске или глоговог листа и исповедањем.

Тата:(Са стрицем уноси дрва у кућу , слуша декину причу и он је наставља) Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима  на земљи даровао вечни живот.

Мама:Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневнице.

Стриц: Васкрс спада у покретне празнике, и празнује у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневнице.

 Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.

Тетка: На  Велики петак је Исус Христос, из куће првосвештеника Кајафе одведен до римског прокуратора Понтија Пилата. Он га је осудио на распеће на крсту. Исус је разапет и умро на Голготи, брду изван Јерусалима. Пред смрт рекао је: Оче, опрости им. Не знају шта раде.

Мама: Велики петак се сматра даном када је Христ разапет на крст,сви обичаји се одвијају у знаку тог тужног догађаја. У појединим деловима Србије, веровало се да се на Велики петак све зауставља-воде и ветрови, а земља се тресе, у складу са веровањем и народ се понашао.

Тата: У једном делу Србије, Хомољу, жене се нису умивале и чешљале тај дан!

Стриц: У Поповом пољу сељаци нису радили ништа са иглама или ексерима да не би повредили  Христове ране.

Деда: Поред тога, нису пили ни вино јер су тако сматрали да пију његову крв.

Стрина: Након Великог петка следи Велика субота, други дан хришћанске жалости. Тај дан је Христос провео у Хаду, те га верници обележавају у молитви и тишини.

Бака: То је уједно и последњи дан недеље страдања и смрти. Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник ускрснућа.

Тата: Тако почиње недеља, први дан Ускрса. Православци у Србији се тог дана поздрављају речима Христос васкрсе, на шта се одговара Ваистину васкрсе! . Недеља је дан којег је Исус васкрсао. Славе се и други  и трећи дан Ускрса . Иначе, цела та седмица назива се Великом или Страсном недељом.

Мама: Доста је било приче, хајде да завршимо фарбање јаја ,па на спавање.

Тетка: Још само нешто ,врло занимљиво. Један Христов ученик, Тома, није веровао да је Христ васкрсао ,онда се једног дана Христ појавио међу ученицима и позвао Тому да га додирне.Тек тада је и он поверовао. Отуда се" неверним Томама" зову сви они које је тешко у нешто убедити. 

Мама: Хајде, на шпорету ври вода са бојом, прво обојено јаје, стављамо у водицу да одстоји до Васкрса .

Стрина:Боја Васкрса је црвена, то је невино проливена Исусова крв, ово јаје назива се "чуваркућа" , чува се целе године, јер чува кућу и укућане, сматра се да тера зле силе и демоне од куће и укућана.

Деца: Јао , што смо их лепо нашарали травчицама и воском, дивота!!!

Баба: Сви на спавање! Још само мало па је Васкрс!

******************

Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника.Породица је устала и свечано се обукла.Домаћин(Дека) испред кућног прага са унутрашње стране полаже секиру. Домаћица (Бака) износи посуду у којој су у вину били потопљени комадићи васкршњег колача, коприве, дрена и биљке здравац.Домаћин стаје на секиру, прекрсти се и поздравља укућане.

Дека: Христос Васкрсе!

Сви: Ваистину Васкрсе!

Мама:( Узима јаје из чиније и трља децу по образима) Да будете румени и здрави, као ово јаје, читаве године!!!

Сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе.

Домаћин поједе колач из посуде и према народном веровању , он се причестио.

Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико се не уме да отпева васкршњи тропар, наглас се чита "Оче наш" и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.

Дека: Време је да поседамо за трпезу и прекинемо Васкршњи пост.

 На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања изговара се, такође, "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе". На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.
Дека:Е, драга моја децо, срећан сам што смо данас сви заједно. Хајде да наставимо обичаје наших предака, да видимо чије је јаје најјаче.

Следи туцање јајима....

Бака: Добро, добро, немојмо све данас полупати, мора се послати бар по једно , свакоме ко данас дође, а и сутра ћу , као и увек ,други дан Васкрса , на гробље, па да понесем неко, за оне моје....

Подаци о празнику преузети са интернета , у драмски текст уклопила Биљана Вуловић